# ДРАГОСЛАВ

**ДРАГОСЛАВ**, деспот (?, крај XIII в. -- ?, средина XIV в.). Податак о
**Д.** као деспоту представља први помен носиоца ове високе дворске
титуле у српским земљама. Помиње се у повељи краља Стефана Дечанског
Призренској епископији из 1326. Краљ је послао деспота **Д.** заједно са
епископом Арсенијем да пронаћу и утврде неке поседе епархијског
властелинства у Пологу, који су у ранијем периоду били предмет спора.
Титулу деспота додељивали су само цареви, као највише дворско
достојанство, а у Србији је уведена од 1346. Раније поменути деспоти у
Србији ову тутулу добили су од византијских или бугарских царева.
Порекло **Д.** деспотског достојанства је највероватније бугарско. По
свему судећи, он је рођак прве жене Стефана Дечанског, Теодоре.
Највероватније се преселио у Србију и заузимао једну од високих позиција
на двору краља Стефана Дечанског. Овај деспот **Д.** није иста личност
са казнацем истог имена који се помиње око 1300. у повељи краља Милутина
скопском манастиру Св. Ђорђа, а који је подигао цркву Св. Богородице
Одигитрије код Призрена. Такође, не може се поистоветити ни са личношћу
истог имена која је 1330. поменута са титулом жупана у једном запису.
Наводи из старије литературе о могућности да се ради о другом супругу
краљице Теодоре у савременој науци потпуно су одбачени.

ИЗВОР: С. Мишић, „Хрисовуља краља Стефана Уроша III Призренској
епископији", *ССА*, 2009, 8.

ЛИТЕРАТУРА: С. Новаковић, „Византијски чинови и титуле у српским земљама
XI--XV века", *Глас СКА*, 1908, 78; Р. Грујић, „Краљица Теодора, мати
цара Душана", *ГСНД*, 1926, 1, 2; К. Јиречек, Ј. Радонић, *Историја
Срба*, II, Бг 1952; Б. Ферјанчић, *Деспоти у Византији и јужнословенским
земљама*, Бг 1960.

М. Копривица