# ДРАГОЈЛОВИЋ, Драган

**![001_SE_V_Dragan-Dragojlovic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-dragan-dragojlovic.jpg)ДРАГОЈЛОВИЋ, Драган**, књижевник, културни радник, дипломата (Пилица код Бајине Баште, 11. X 1941). На Економском факлутету у Београду дипломирао (1965) и магистрирао (1972). Радио је у Заводу за план Србије (1976--1979), био секретар Самоуправне интересне заједнице културе Србије (1979--1986), председник Комисије Србије за односе са верским заједницама (од 1986), те министар вера у Влади Србије (1991--1997). Био амбасадор у Аустралији и на Новом Зеланду (1997--2001) и управник Задужбине Иве Андрића (2003--2016). Пише поезију и прозу, као и књиге за децу и младе (*Веверанова женидба*, Бг 1985; *Велика, мала школа*, Бг 1986). **Д.** је песник ненаметљиво рефлексивног, скептичног и елегичног односа према непосредној стварности и истанчаног осећања за песнички израз, за доживљај културне традиције, митолошких реминисценција, националних тема, историјских и колективних драма, доживљаја природе, детињства и породичног живота (*Треће лице* *рата*, Бг 1978; *Станишта*, Бг 1983; *Стабло невидљиве* *године*, Пр 1986; *Небеска Србија*, Бг 1990; *Трагови нашег живота*, Бг 2008). У песмама користи слободан и везан стих, дијалошки облик саопштавања, асоцијативне везе. Објавио је антологију *Од срца до завичаја* (Торонто 1989) с песмама југословенских исељеника у САД и Канаду, те приредио књигу једанаест грчких песника *Кафе Опера* (Бг 2010). У прози је оријентисан на теме тихе асимилације наших исељеника у Аустралији и Америци, на распад породица због неприлагођености новој култури и на емотивне и моралне релације међу људима (*Под Јужним крстом*, Бг 2001; *Приче из* *Аустралије*, Бг 2004; *Америчке и друге приче*, Бг 2008). Са више од тридесет издања (САД, Грчка, Кина, Италија, Аустралија, Турска, Пољска, Русија, Немачка, Швајцарска, Румунија), **Д.** је један од најпревођенијих савремених српских песника, а сам преводи поезију са енглеског (Ричард Шаф, *Ципеле и друге песме*, Бг 2010; Џон Фин, *Песме -- Poems*, Смед. 2011). Заступљен је у више избора и антологија српске и југословенске поезије објављених у земљи и иностранству. Добитник је награда „Милан Ракић", „Раде Драинац", Златни беочуг Београда, Вукове награде, као и Признања за врхунски допринос култури Србије. *Изабране песме* (Бг 1997) објављене су с огледом М. Аћимовића Ивкова, а М. Јевтић је приредио књигу разговора са **Д.** *Реч врата отвара* (Бг 2015).

ДЕЛА: поезија: *Кућа на сату небеском*, Бг 1974; *Кућа љубави*, Бг 1992; *Завичај смрти*, Бг 1994; *Дозивање Бога*, Бг 1996; *На трговима Вавилона*, Бг 2010; *Лестве патријарха Павла*, Бг 2017; романи: *Докторова љубав*, Бг 2006; *Не заборави свој дом*, Бг 2009; *Ако пођеш на тај пут*, Бг 2012; књиге за децу: *Мали роман о кенгурима*, Бг 2010; *У земљи коала*, Бг 2012; приповетке: *Лакоћа нестајања*, Зр 2011; *Путописи*, Бг 2016.

ЛИТЕРАТУРА: Ч. Ђорђевић, „Песник и време", *Савременик*, 1979, 25, 50, 12; Ч. Мирковић, *Змајев знак на* *корицама*, Бг 1992; З. Красни, „Пред поетским храмом", *Мостови*, 1997, 28; М. Егерић, *Дела и* *дани*, Н. Сад 2002; С. Гордић, „Дом и свет", *Поља*, 2014, 59, 490; Г. Латушињски, „У тишини и са пажњом", *Мајдан*, 2017, 15, 1; И. Негришорац, „Лирско-рефлексивни поучник", *ЛМС*, 2018, 194, 502, 1--2.

Марко Недић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)