# ДРАГАШЕВИЋ, Боривоје Бора

**ДРАГАШЕВИЋ, Боривоје Бора**, инжењер, новинар, национални радник
(Крагујевац, 8. XII 1924 -- Торонто, Канада, 13. II 2020). Потиче из
официрске породице Драгашевића: прадеда Јован -- генералштабни пуковник
и војни експерт српске делегације на Берлинском конгресу 1878; деда
Боривоје -- генералштабни пуковник и командант Дринске дивизије пред
балканске ратове; отац Драгор -- војносудски мајор, иследник Команде
југословенске морнаричке флоте. Као син војног лица, живео је у
Шибенику, Херцег Новом, Мостару и Београду. За време рата био је
добровољац ЈВУО. Његов избеглички живот започиње 1944, бегом од стрељања
које му је претило од комуниста, одласком у Грчку. Прво је радио у
интернационалном бироу као тумач, а потом је пребачен у Италију. У
логору Еболи успео је да матурира; 1947. пребачен је у Немачку у групи
расељених лица, да би 1948. стигао у Норт Беј, а потом на изградњу
хидроцентрале на Нијагари. Године 1958. наставио је школовање на
Рајерсон универзитету у Торонту, где је стекао диплому инжењера. У фирми
„Ontario Hydro Corporation" радио је до 1980. Свој живот је посветио
националном, религиозном, културном, али и хуманитарном раду. Члан
Српске народне одбране од 1948, а њен председник 1977--2006. Пуних 40
година био је директор српског радио-програма „Радио Шумадија" у
Торонту. На функцији главног уредника *Гласа канадских Срба*,
најважнијих српских исељеничких новина, био је 1986--2006. Био је први
српски представник при Министарству за мултикултуру. Провинција Онтарио
доделила му је „Златну плакету" за волонтерску активност на афирмисању
српске етничке заједнице и мултикултурализма. Био је потпредседник
Српског певачког савеза Америке и Канаде, који броји укупно 50 хорова,
члан хора „Свети Сава", а основао је и певачко друштво „Свети Ђорђе" у
Нијагари 1953. Добио је и Орден Круне великог крста I степена, признање
за културни и национални рад за српство у дијаспори. Објавио је
аутобиографску књигу *Стопама предака* (Бг 2012), сведочанство о важним
историјским и националним догађајима српског народа на Балкану и о
српском расејању на северноамеричком континенту.

ИЗВОР: *Глас канадских Срба*, 1934--2006.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Мемедовић, В. Тошковић, М. Гаћеша (ур.), *Српска народна
одбрана у Канади. Пола века на српској њиви 1934--1984*, Виндзор, Канада
1978.

В. Гречић