ДРАГАШЕВИЋ, Боривоје Бора

ДРАГАШЕВИЋ, Боривоје Бора, инжењер, новинар, национални радник (Крагујевац, 8. XII 1924 – Торонто, Канада, 13. II 2020). Потиче из официрске породице Драгашевића: прадеда Јован – генералштабни пуковник и војни експерт српске делегације на Берлинском конгресу 1878; деда Боривоје – генералштабни пуковник и командант Дринске дивизије пред балканске ратове; отац Драгор – војносудски мајор, иследник Команде југословенске морнаричке флоте. Као син војног лица, живео је у Шибенику, Херцег Новом, Мостару и Београду. За време рата био је добровољац ЈВУО. Његов избеглички живот започиње 1944, бегом од стрељања које му је претило од комуниста, одласком у Грчку. Прво је радио у интернационалном бироу као тумач, а потом је пребачен у Италију. У логору Еболи успео је да матурира; 1947. пребачен је у Немачку у групи расељених лица, да би 1948. стигао у Норт Беј, а потом на изградњу хидроцентрале на Нијагари. Године 1958. наставио је школовање на Рајерсон универзитету у Торонту, где је стекао диплому инжењера. У фирми „Ontario Hydro Corporation" радио је до 1980. Свој живот је посветио националном, религиозном, културном, али и хуманитарном раду. Члан Српске народне одбране од 1948, а њен председник 1977–2006. Пуних 40 година био је директор српског радио-програма „Радио Шумадија" у Торонту. На функцији главног уредника Гласа канадских Срба, најважнијих српских исељеничких новина, био је 1986–2006. Био је први српски представник при Министарству за мултикултуру. Провинција Онтарио доделила му је „Златну плакету" за волонтерску активност на афирмисању српске етничке заједнице и мултикултурализма. Био је потпредседник Српског певачког савеза Америке и Канаде, који броји укупно 50 хорова, члан хора „Свети Сава", а основао је и певачко друштво „Свети Ђорђе" у Нијагари 1953. Добио је и Орден Круне великог крста I степена, признање за културни и национални рад за српство у дијаспори. Објавио је аутобиографску књигу Стопама предака (Бг 2012), сведочанство о важним историјским и националним догађајима српског народа на Балкану и о српском расејању на северноамеричком континенту.

ИЗВОР: Глас канадских Срба, 1934–2006.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Мемедовић, В. Тошковић, М. Гаћеша (ур.), Српска народна одбрана у Канади. Пола века на српској њиви 1934–1984, Виндзор, Канада 1978.

Владимир Гречић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)