# ДОВНИКОВИЋ, Боривој Бордо
**ДОВНИКОВИЋ, Боривој Бордо**, аутор анимираног филма и стрипа, илустратор, карикатуриста (Осијек, 12. XII 1930). После избеглиштва у Србији (1941–1945) враћа се у родни град и започиње каријеру цртача стрипа („Ударник Ратко", *Глас Славоније*, 1945). Уз краткотрајно студирање на Академији ликовних уметности у Загребу (1949) ради, затим, као карикатуриста у листу *Керемпух*. Ту са колегама В. Нојгебауером и В. Делачом покреће продукцију анимираног филма (*Велики митинг* и *Весели доживљај*, 1951). Са њима оснива и „Дуга-филм" (1951–1952), први студио цртаног филма у Загребу. Од 1957. у студију „Загреб филма", са З. Боуреком, В. Мимицом, Д. Вунаком и др., учествује у уобличавању нове естетике филмске анимације, потом међународно препознате и афирмисане као Загребачка школа цртаног филма. У том периоду настаје низ његових значајних остварења: *Луткице* (1961), *Оле, тореро* (1963) и *Без наслова* (1964, награде фестивала у Београду и Оберхаузену). Истовремено је и аутор многих рекламних и популарних телевизијских филмова (*Мендо Мендовић* 1963–1965) и стрипова у листовима *Плави вјесник*, *Мики стрип* и др. Пуну стваралачку зрелост и афирмацију достиже анимираним филмовима *Знатижеља* (1966), *Крек* (1967), *Путник другог разреда* (1973), *Н. Н.* (1977) и *Школа ходања* (1978, награда жирија у Оберхаузену 1979) којима – у трагању за менталитетом „малог човека", збуњеног и запитаног над недоумицама „великог света" – до мајсторства развија тзв. „психолошку карикатуру" у најбољим традицијама поетике гега. Стилски редукујући фигуралну анимацију и класичну драматургију цртаног филма на необичне параметре кретања фигуре на белој, веома моћној и прилагодљивој позадини, изграђује препознатљив ауторски рукопис који га доводи међу најистакнутије ствараоце анимираног филма у свету. Следе анимирани филмови *Бијела прича* (1981), *Два миша* (1981), *Тврдоглаво маче* (1981), *Један дан живота* (1982), *Два живота* (1988), *Узбудљива љубавна прича* (1989), *Спас у задњи час* (1995), *Тишина* (2009). Многе ауторске ретроспективе приређене су му у париској Кинотеци, Музеју модерне уметности у Њујорку, у Пекингу, Хирошими, Анесију, Отави, Еспињу, Москви и др. Његови филмови су награђивани на најзначајнијим међународним фестивалима, а добитник је и награда за животно дело, међу којима су: „Premio alla Carriera" 1995. у Тревизу (поводом стогодишњице филмске уметности); „Sidewalk Moving Festival", Бирмингем (Алабама, САД), 2000; Награда за животно дело Међународне федерације за анимирани филм (АСИФА), Еспињо, 2001; Награда за животно дело „Владимир Назор", Загреб, 2003; Плакета Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности 2004; Награда „Андрија Мауровић" за животно дело у уметности стрипа 2011; Награда за животно дело Међународног фестивала анимације АНИМАФЕСТ у Загребу 2017. У часопису *Филмска култура* од 1976. цртао је и писао јединствену „Школу анимације", која је као књига објављена 1983, а затим преведена на више светских језика и уведена као уџбеник за филмску анимацију на Факултету за филм и телевизију Музичке академије (ФАМУ) у Прагу. Био је члан Извршног одбора (од 1976) и генерални секретар (1994–2000) АСИФА, те гостујући професор и саветник за анимацијско образовање покрајине Ђилин (Кина, 2006). Један је од оснивача АНИМАФЕСТ-а у Загребу (1972) и његов директор од 1985. до 1992. Члан је редакције и карикатуриста недељника *Новости* Српског народног вијећа у Загребу.
ЛИТЕРАТУРА: Н. Пата, *Живот у фантазији цртаног филма*, Зг 1983; Б. Довниковић Бордо, *Школа цртаног филма*, Зг 2009; Н. Берош, „Боривој Довниковић Бордо, Карикатура је начин живљења (интервју)", *Новости*, Зг, 1. VII 2018.
Божидар Зечевић
\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)