ДОТЛИЋ, Лука

ДОТЛИЋ, Лука, позоришни посленик, историчар позоришта (Нови Сад, 16. VIII 1913 – Нови Сад, 29. X 1984). Био је ликвидатор Дунавске финансијске дирекције у Новом Саду 1931–1935, а 1935–1942. референт Финансијског одељења Дунавске бановине. Истовремено је, од 1935, био стални хонорарни сарадник новосадског дневног листа Дан, најпре спортски извештач, па слободни репортер, а од 1937. позоришни и филмски критичар. У панчевачком Дунавском народном позоришту, под управом Марка Малетина, био је секретар 1942–1945. Ту је упознао Миховила Томандла и кроз сарадњу с њим спознао важност бележења догађаја. У Српском народном позоришту радио је 1945–1972. обављајући послове административног секретара, в. д. шефа рачуноводства, секретара Драмског студија (1947), секретара Позоришта, техничког директора и, од 1. IX 1961. до пензионисања, помоћника управника Милоша Хаџића. У петнаестак драмских представа асистирао је редитељима, три је режирао самостално (Јон-Лука Карађале, Изгубљено писмо; Б. Нушић, М. Станковић, Власт; Реџиналд Роуз, Дванаест гневних људи), а за Нушићеву Госпођу министарку урадио је сценографију. У Драмском одсеку Средње позоришне школе (1949–1959) и у Драмском студију СНП (1964–1972) предавао је историју југословенског позоришта и драме. Уз управника Жарка Васиљевића, најзаслужнији је за окупљање и консолидовање драмског ансамбла (1945), обнављање Опере (1947) и установљење Балета (1950). На његову иницијативу обновљено је издавање часописа Позориште (1968), основан Штампарски погон СНП (1962), устројена и осмишљена Библиотека СНП, покренута издавачка делатност СНП, формирано Друштво за СНП. Залагао се за оснивање новосадске Академије уметности и Позоришног музеја Војводине. У периодици је објавио велик број прилога о историјату СНП, а избор тих радова штампан је у његовој књизи Из нашег позоришта старог (Н. Сад 1982). Приредио је књигу Годишњаци Војвођанског народног позоришта за сезону 1945, 1945/46. и 1946/47. године (Н. Сад 1981). У рукопису му је остала грађа за монографију о највећем глумцу СНП Пери Добриновићу, те лингвистичко-етнографске забелешке везане за родну му Салајку. Један је од седморице оснивача Стеријиног позорја (1956), у којем је до 1961. обављао дужност секретара. Одликован је Орденом рада са златним венцем и Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима (1961). Добитник је Искре културе Војводине, Октобарске награде Новог Сада, Стеријине статуете и златне значке за допринос развитку савремене југословенске позоришне културе, те Златне медаље „Јован Ђорђевић".

ЛИТЕРАТУРА: А. (Ј. Виловац), „Снови и стварност", Дневник, 16. XII 1970; М. Хаџић, „Живот посвећен позоришту", В. Поповић, „Лука Дотлић", Сцена, 1984, 6; М. К(ујунџић), „Члан старог позоришта", Дневник, 30. X 1984.

Вера Василић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)