# ДОСТАНИЋ, Радмило

**ДОСТАНИЋ, Радмило**, педагог, универзитетски професор (Ђуринци код
Сопота, 1. I 1931). Студије педагогије завршио 1955. на Филозофском
факултету у Београду, где је, на Катедри за педагогију, одбранио 1973.
магистарски рад. Докторску дисертацију одбранио 1980. на Институту за
педагогију ФФ у Новом Саду. Радио је на свим ступњевима образовног
система: као учитељ у неподељеној основној школи на Копаонику, професор
Учитељске школе у Сомбору, директор и професор педагогије у Учитељској
школи у Ср. Карловцима, саветник за културно-просветну сарадњу с
иностранством у Извршном већу Војводине. Био је директор Предшколске
установе „Радосно детињство" и Међуопштинског просветно-педагошког
завода у Новом Саду, те саветник за васпитање и образовање предшколске
деце у истом заводу. Од школске 1990/91. изводио наставу из Историје
педагогије на Одсеку за педагогију ФФ у Новом Саду, у звању ванредног, а
потом и редовног професора (1992). Истовремено, изводио је наставу из
истог предмета на ФФ у Београду. У средишту његових научно-истраживачких
интересовања и рада били су проблеми свих ступњева образовања, о чему је
објавио већи број стручних и научних радова -- неколико књига
монографског карактера, написаних самостално или у коауторству, те више
чланака, осврта и приказа: „Српске основне школе у Аустрији почетком
друге половине XIX века", „Реформа српских основних школа у Аустрији
почетком друге половине XIX века", *Педагошка стварност*, 1976, 3;
„Петогодишња учитељска школа 1954--1973", у: *200 година образовања
учитеља у Сомбору 1778--1978* (Со 1978). Посебно је проучавао рад Ђорђа
Натошевића, једног од најпознатијих српских педагога, на реформи српских
школа у Хабзбуршкој монархији: *Натошевићева реформа школе* (Н. Сад
1987), *Натошевићеви непознати списи* (Н. Сад 1996). Највише је
објављивао у часопису *Педагошка стварност*, који је више година
уређивао. По одласку у пензију 1996, живи са породицом у САД (Ирвајн,
Калифорнија), где у тамошњој цркви за нашу дијаспору повремено држи
предавања из српске историје. За допринос развоју школства, просвете и
педагошке науке 1982. добио је једну до тада највећих награда у
Војводини „Партизански учитељ".

ЛИТЕРАТУРА: *Енциклопедија Новог Сада*, 7, Н. Сад 1996; Р. Грандић,
„Проф. др Радмило Достанић -- 65 година живота", *Педагошка стварност*,
1996, 3--4; Н. Поткоњак, *Именик српских педагога*, Бг 2005.

П. Јанковић