# ДОСИТЕЈ (Стојковић)

**ДОСИТЕЈ (Стојковић)**, викарни епископ, архиепископ неканонске МПЦ
(Смедерево, 7. XII 1906 -- Скопље, 20. V 1981). Замонашен у Кичеву 1924.
До 1931. био у Хиландару, потом у Грачаници. Завршио богословију у
Битољу и Богословски факултет у Београду 1942. Чин јеромонаха добио у
Охриду 1934. Од 1937. до 1947. био је чиновник СА Синода, потом управник
патријаршијског двора у Сремским Карловцима, архимандрит 1948, а 1951.
изабран је за викарног епископа патријарху Викентију за Топличку
епископију. На црквено-народном сабору 1958. у Охриду, на којем није
било ниједног архијереја, изабран је за архиепископа самопрокламоване
Македонске православне цркве (МПЦ), али у „канонском јединству" са СПЦ.
Напустивши положај у Београду, устоличен је у скопском Храму Св. Мине,
али то устоличење није обавио епископ него цивили и обични свештеници
(1958). Понашао се дволично, обећавао је патријарху Герману да ће
поштовати каноне и исправити Устав МПЦ, а по повратку у Скопље радио је
сасвим супротно. Када је МПЦ уз подршку комунистичких власти прогласила
аутокефалност 1967, постао је њен први поглавар са титулом архиепископа
охридског и македонског, председник црквено-народног сабора и СА Синода
МПЦ. Због несолидног живота и неодговарајућег понашања (долазио пијан на
седнице), био је предмет истраге македонског и савезног СУП-а. Последњих
година живота признао је да је био натеран од стране власти да прихвати
положај и ради против СПЦ. Умро је неизмирен са својом Мајком Црквом. За
обављене послове од Јосипа Броза добио је орден, а у Скопљу му је
подигнут споменик као једном од отаца македонске нације.

ЛИТЕРАТУРА: „Викарни еп. топлички Доситеј Стојковић", *Гласник СПЦ*,
1951, 7--8; „Њ. Блаж. Архиеп. Скопски и митрополит македонски Доситеј",
*Весник, орган Савеза удружења православног свештенства Југославије*,
1959, 245; С. Вуковић, *Српски јерарси од деветог до двадесетог века*,
Бг--Пг--Краг. 1996; П. Пузовић, *Раскол у Српској православној цркви --
македонско црквено питање*, Бг 1997.

Р. Милошевић