ДОРОЊИНА, Регина

ДОРОЊИНА, Регина (Доронина, Регина Фридриховна), књижевни историчар, слависта (Москва, 5. X 1924 – Москва, 18. XII 2019). Завршила 1948. студије словенске филологије на Московском државном универзитету. Од 1953. радила на Институту за славистику Руске академије наука. Године 1956. одбранила докторску дисертацију о поезији Ј. Јовановића Змаја. Бави се везама између српске и руске књижевности XVIII – XX в.: „Мушицкий и Державин", у: Русско-сербские литературные связи: XVIII – начала XIX века (Москва – Н. Сад 1989); „Творческое взаимодействие и становление поэтической индивидуалности: Воислав Илич и русская поэзия", у: Прилози проучавању српско-руских књижевних веза (Н. Сад 1993), Пушкин и српска поезија, С. Сремац и Н. В. Гогољ и др., те српском прозом и поезијом краја XIX и првих деценија XX в. (А. Шантић, М. Ракић, И. Ћипико, Б. Станковић, П. Кочић, И. Андрић, Д. Максимовић). Преводила је и коментарисала поезију Ј. Јовановића Змаја ( Стихотворения , Москва 1958). У колективној монографији о историји књижевности западних и јужних Словена израдила је поглавља о српској литератури XVIII, XIX и XX в. ( История литератур западных и южних славян, в 3 томах , том 2, 3, Москва 1997). 

 ДЕЛА: Гражданская поэзия Йовановича-Змая: 60-80-х гг ., Москва 1958; „Сербская литература в преддверии войны", у: Первая мировая война в литературах и культуре западных и южных славян , Москва 2004. 

 ЛИТЕРАТУРА: В. Вулетић, „Још један зборник о руско-српским књижевним везама: Прилози проучавању српско-руских књижевних веза X – XX век", ЗМСКЈ , 1993, 41, 2 – 3; Славяноведение в СССР. Биобиблиограф. словарь , New York 1993; „К юбилею Регины Фридриховны Дорониной", Славяноведение , 2004, 6. 

 РСЕ 

   

 *Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)