# ДОР, Мило

**![001_SE_V_Milo-Dor.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-milo-dor.jpg)ДОР, Мило**, књижевник (Будимпешта, 7. III 1923 -- Беч, 5. XII 2005). Рођен у српској грађанској, лекарској породици као Милутин Дорословац. Одрастао је у Банату, претежно у Великом Бечкереку (данашњи Зрењанин). У младости је, по пресељењу породице, живео у Београду; у четрнаестој години објавио је прву песму. Као гимназијалац је 1940. због левичарских идеја избачен из школе. Након избијања II светског рата прикључио се покрету отпора. Ухапшен је 1942. и послат у логор у Смедеревској Паланци. Отуда је избављен посредством очевих веза и митом, да би га потом Гестапо, после мучења и испитивања, депортовао у Беч (1943) и ставио под „заштитни надзор" (нацистички еуфемизам за потпуну контролу политичких неистомишљеника). По завршетку рата **Д.** остаје у Бечу, из опреза због гласина да је подлегао тортури и потказао другове из илегале. Те гласине су демантоване годинама касније, па се **Д.** редовно враћао у Београд, у породичну кућу. У Бечу је најпре студирао драматургију и романске језике, бавио се новинарством, а затим почео да објављује на немачком. Дебитантским, аутофиктивним романом *Мртваци на одсуству* (немачко издање, Беч 1952, српско, Н. Сад 1987) стекао је глас једног од најзначајнијих аустријских писаца поратне генерације. Био је оснивач и члан књижевне „Групе 47" (1951), потом и члан аустријског ПЕН клуба и председник Удружења писаца Аустрије. Писао је историјске романе, детективску прозу, фантастику, есеје, филмске сценарије, радио-драме и приређивао антологије. Средишњи део прозног опуса **Д.** чини трилогија романа *Сага о Рајковима*: *Мртваци на одсуству*; *Бели град* (Бг 1995); *Сећање само* (Бг 2001), заснованих на фикционализацији пишчевог непосредног искуства. Главни јунак трилогије је Младен Рајков, **Д.** алтер-его, чија животна путања прати бурну историју ХХ в. **Д.** је на немачки превео дела српских, хрватских, француских и руских писаца (Б. Нушић, И. Андрић, М. Крлежа, С. Винавер, Р. Маринковић, В. Попа, Б. Богдановић, А. Тишма, А. Шољан, Д. Ковачевић, М. Витезовић, И. Бабељ, Ж. Сименон и др.). Добио је многе награде, између осталих Аустријску државну награду за књижевност (1962), Књижевну награду града Беча (1977), Аустријски крст части за науку и уметност (1983), Почасну златну награду града Беча (1988), Државну награду за промоцију аустријске културе у иностранству (1989), Почасну награду Аустрије за толеранцију (1990) и др.

ДЕЛА: романи: *Дечак у сумраку*, Бг 1966; *Посљедња недјеља*, Зг 1985; *Сва моја браћа*, Н. Сад 1996; *Пуцњи из Сарајева*, Бг 2000; приче: *Salto mortale* *и друге приче*, Бг 2006; поезија: *Прве* *и последње песме*, Н. Сад 1988; путописи, сећања, есеји: *У потрази за широм домовином*, Н. Сад 1989; *На погрешном колосеку -- фрагменти једне аутобиографије*, Бг -- Н. Сад 1991; *Средња Европа -- мит или стварност*, Бг 2004.

ЛИТЕРАТУРА: П. Палавестра, *Књижевност -- критика идеологије*, Бг 1991; Д. Великић, „А тек је осамнаести век...", *ЛМС*, 1997, 173, 459, 5; „Београдска трилогија или прилози за „Bocca del leone", у: М. Дор, *Бели град*, Бг 2002; И. Бакић: „Призори из ратних и поратних година", *Књижевни магазин*, 2007, 7, 69.

Михајло Пантић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)