# ДОЊОПОЛОШКА ЕПИСКОПИЈА

**ДОЊОПОЛОШКА ЕПИСКОПИЈА**, епископија основана 1346, у склопу шире реформе када је Српска црква уздигнута на ранг патријаршије. Оба Полога су још од раније била утицајно подручје Призренске епископије. Тако је одмах по оснивању **Д. е.** била подређена призренском црквеном центру, а то је вероватно био предуслов да се овај центар уздигне на ранг митрополије, већ на самом почетку деловања Српске патријаршије. Средиште **Д. е.** било је у храму Св. Атанасија код села Лешак. За првог епископа ове епархије постављен је Јоаникије, бивши игуман и ктитор новог епископског седишта. Сачуван је ктиторско-надгробни натпис са плоче саркофага из којег се сазнаје да је јеромонах Антоније (тада му је промењено име у Јоаникије) постављен за епископа Доњег Полога на сабору у Скопљу на којем је Душан „благословен на царски сан".

На једном запису на Триоду који је настао у манастиру код Лешка 1451. пише да је настао „у дане благочастивог и христољубивог господина деспота Ђурђа и сина му деспота Лазара". Овај податак би могао указивати на то да је Српска црква остваривала своју власт над подручјем Доњег Полога и средином XV в. Тешко је утврдити када је ово подручје потчињено Охридској архиепископији. У попису крајишта Иса-бега Исхаковића из 1455. убележено је село Бискупје у Доњем Пологу, за које се може претпоставити да представља остатке епископског средишта. У попису из 1467--1468. у селу Лешак пописани су епископ, чије име није наведено, и његов син Оливер. Могуће је да је тада подручје ове епархије већ било под окриљем охридског црквеног центра.

Марија Копривицa

Једини податак о оснивању ове епископије је натпис на поклопцу саркофага њеног првог епископа. Оснивање епископије М. Јанковић ставља у 1347, а Р. Грујић у време после 1348. Доњи Полог био је подручје призренског митрополита још од времена цара Василија II, а у граду Лешак под планином Плоча имао је призренски епископ од давнина свој двор, Богородичину цркву, а своја имања у Пологу имали су призренска епископија и катедрални храм Богородице Љевишке. Оснивањем Жичке архиепископије 1219. прекинуте су везе Призрена, који је био у српској власти, и Лешка, који је остао у византијској власти. Духовна власт призренског епископа поново је враћена када је Доњи Полог у време Милутина 1283. дошао у власт српске државе. У Грачаничкој повељи се наглашава да област Полога спада у територије над којима власт врши липљански или призренски епископ. У митрополитанском систему српске патријаршије, иако посебна епископија, била је потчињена Призренској митрополији, а циљ је био да се истакне значај митрополита Призрена који је био једна од престоница српског царства. Имања у Пологу била су често узурпирана од стране поједине властеле или села. Краљ Милутин са призренским епископима Дамјаном и Илијом повратио је од неког Жегра насилно отете поседе призренске катедрале у Пологу. У време Стефана Дечанског (1326) једна комисија коју су чинили деспот Драгослав и призренски епископ Арсеније вратила је отета имања у околини Полога. Две деценије касније епископ призренски Георгије (Маркуш) поново је расправљао са селом и властелом Доњег Полога о власништву плодног земљишта Плеш, које је присвојио неки Прогон. Седиште новоосноване епископије смештено је у манастиру Св. Атанасија, на брдској коси више села и старог града Лешак, задужбини монаха Антонија, који је под именом Јоаникије постао први доњополошки епископ. Обновом Цркве Св. Богородице у Тетову, која је до 1348. била метох хиландарски, Хтетовски манастир је постао седиште епископије Доњег Полога. Ово објашњава зашто је њен епископ у XVI в. титулисан као хтетовски -- као периферна епископија, иако вероватно у јурисдикцији Охридске цркве, свакако је најраније отргнута од Српске цркве. У XVII в. уједињени су Горњи и Доњи Полог у јединствену Полошку епископију (поново у јурисдикцији Пећке патријаршије), која је касније потчињена скопском митрополиту.

Радомир Милошевић

ИЗВОРИ: С. Новаковић (ур.), *Законски споменици српских држава средњега века*, Бг 1912; Х. Шабановић, *Крајиште иса бега Исхаковића, збирни катастарски попис из 1455*, Сар. 1965; М. Соколовски, А. Стојановски, *Турски документи за историјата на македонскиот народ. Опширен пописен дефтер No 4 (1467--1468*), Ск 1971; *Стари српски записи и натписи*, Бг 1986.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Грујић, *Скопска митрополија*, Ск 1930; „Полошко-тетовска епархија и манастир Лешак", *ГСНД*, 1933, 12; Г. Томовић, *Морфологија ћириличних натписа на Балкану*, Бг 1974; Р. Тричковић, „Српска црква средином 17. века", *Глас САНУ*, 1980, 320; М. Јанковић, *Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку*, Бг 1985.

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)