ДОЊЕ КОРМИЊАНЕ
ДОЊЕ КОРМИЊАНЕ, село у Горњој Морави, уз десну обалу Биначке Мораве, наспрам ушћа Криве реке. Припада општини Косовска Каменица. Северно од села, на другој обали реке, је пут Гњилане–Бујановац. Насеље је издужено дуж реке на висини од око 430 м. Први познати помен села је из 1455. под именом Карим. Староседелачко српско становништво досељено је у XVII в. Године 1948. било је 1.896 становника, од којих су сви били Срби. Године 1991. имало је 641 житеља, од којих 97,8% Срба и 0,8% Црногораца. У селу се налазе православна црква, четвороразредна основна школа, циглана, шљункара и млин. Преко Биначке Мораве изграђен је мост.
Србољуб Ђ. Стаменковић
У селу се налази Црква Пресвете Богородице која је изграђена крајем XVIII или почетком XIX в., док је средином XIX в. проширивана. То је једноставно здање, правоугаоне основе и скромних димензија, делимично укопано у земљу и покривено двосливним кровом. Храм је засведен полуобличастим сводом и артикулисан прислоњеним луковима на бочним зидовима. У олтарском простору истиче се полукружна олтарска апсида, док су проскомидија и ђаконикон наглашени мањим нишама на северном и јужном зиду. Храм има два улаза, на западној и јужној страни, и три прозора, један у олтарској апсиди и два на јужном зиду наоса. У ниши над јужним улазом насликано је Успење Богородице и исписан текст из којег се сазнаје да су храм 1870. осликали зографи Аврам Дичов, Зафир, Тодор и Спиро захваљујући прилозима локалног становништва. Зидови храма украшени су у првој зони ликовима јеванђелиста и светитеља, међу којима су стојеће фигуре светих ратника и мученика, као и ређа представа Св. Христофора с пасјом главом, насликана на западном зиду, јужно од улаза. У другој зони су сцене Великих празника, док је полуобличасти свод осликан кружним медаљонима с ликовима Богородице с Христом, Св. Јована, Христа Сведржитеља и Бога Оца. На јужној и западној фасади су прикази стојећих фигура светитеља. Од првобитног иконостаса сачуване су царске двери и Распеће Христово на врху конструкције, рад непознатог аутора.
Ивана Женарју Рајовић
ЛИТЕРАТУРА: Патријарх Павле, Да нам буду јаснија нека питања наше вере, I, Бг 1998; Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001; И. Женарју, „Дебарски зографи на Косову и Метохији", Саопштења, 2012, 44.
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)