# ДОЛИБАША

**ДОЛИБАША**, старија, угледна и важна особа која долива вино гостима и наздравља приликом прослављања породичне славе. Најчешће је присутaн на славским прославама у западним крајевима Србије. У мајевичким селима ту улогу су имала тројица **д**. Један је био главни, а остали су имали почасну функцију. **Д.** је у већини случајева одређивао домаћин. Није била реткост да **д.** гости одаберу између себе. Биран је по мудрости и речитости, посебно ако зна да „напија здравице" када се „устаје у славу" или „диже слава". Код домаћина, његових гостију, али и у својој заједници уживао је посебно поштовање. У прошлости је имао овлашћење домаћина да ћутањем казни оног госта који прича у току „напијања здравица". У Алексиначком Поморављу **д.** је онај који први дође на славу и честита празник. Ломи славски колач са домаћином и десним гостом од себе. У Височкој нахији **д.** је сам ломио славски колач и то тако што га прво засече ножем у крст, а потом постави на своју главу па преломи. У савременом добу, институција **д.** очувала се нарочито у Рађевини, Јадру, Азбуковици и Ваљевском Подгору. У Ваљевском Подгору приликом обреда сечења славског колача **д.** долива вино на колач који су по три гутљаја пили они који га секу, а потом за сваку здравицу која се изговара долива вино у чашу.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Антонијевић, *Алексиначко Поморавље*, Бг 1971; М. Недељковић, *Годишњи обичаји у Срба*, Бг 1990; *Слава у Срба*, Бг 1991; Д. Калезић, *Крсна слава у Срба*, Бг 2005.

Весна Марјановић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)