ДОБРИНОВИЋ, Зорка

ДОБРИНОВИЋ, Зорка , глумица, преводилац (Нови Сад, 11. VII 1872 – Београд, 31. XII 1904). Завршила је Вишу женску школу у Београду. Глумачку каријеру почела је под девојачким презименом Ђуришић у Народном позоришту у Београду 1890. одигравши на аудицији улогу Еме у Доктору Клаусу А. Ларонжа. Примљена је за привременог члана и до краја лета 1894. играла певачке и мање драмске улоге. У јесен 1894. постаје привремени, а од 1899. стални члан Српског народног позоришта, где остаје до своје преране смрти. За потребе СНП-а са успехом је преводила драмска дела са француског (Е. Брије, Црвени талар , 1902; Е. Лабиш, М. Мишел, Пргав човек , 1903; А. Бисон, Бомбињачки посланик ), руског (И. И. Мјасницки, Двеста хиљада , 1898, Као пиле у кучинама , 1901; С. Ф. Горајска према пољском оригиналу На крају овог века , 1899; М. И. Расудов, Епидемија , 1900; И. Ј. Билибин, Јунаштво , 1919) и чешког (либрето за оперу Б. Сметане Продана невеста , 1900) језика. Крајем 1898. удала се за глумца Перу Добриновића. Била је омања растом, лепог лица и складног стаса. На почетку глумачке каријере није имала успеха код критичара, али је временом стасала у изузетну интерпретаторку нарочито ликова младих девојака и дечака. Била је и певачица. Значајније улоге: Катица (Ј. С. Поповић, Кир Јања ); Љубица (Ј. Веселиновић, Д. Брзак, Ђидо ); Жофика (Ш. Лукачи, Риђокоса ); Нериса, Марције (В. Шекспир, Млетачки трговац , Кориолан ); Марта (В. Сарду, Последње љубавно писмо ); Маријета (Ђ. Галина, Тако ти је то у свету, дете моје ); Кети (Т. Брандон, Карлова тетка ); Јелена (М. Савић, Добре воље ); Цецилија (М. Ордоно, Булинарови ); Катарина Ивановна, Глаша (И. И. Мјасницки, Двеста хиљада , Зец ); Бела (Г. Чики, Господска сиротиња ); Савета (Е. Сиглигети, Циганин ); Госпава (Л. Костић, Гордана ); Ана Сергијевна (А. И. Сумбатов, Окови ); Драга (Л. Т. Бранковић, Шваља ); Станка (Б. Нушић, Тако је морало бити ). 

 ЛИТЕРАТУРА: М. Томандл, Српско позориште у Војводини 1868 – 1919 , II, Н. Сад 1954; Споменица СНП у Новом Саду 1861 – 1961 , Н. Сад 1961; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера) , Бг 1979; П. Волк, Позоришни живот у Србији 1835 – 1944 , Бг 1992; Преображење – Драма Народног позоришта у Београду од 1868. до 2007. године , Бг 2009. 

 Зоран Максимовић 

   

 *Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)