# ДНЕВНИ ЛИСТ
**ДНЕВНИ ЛИСТ**, лист за трговину, занатство, домаће и стране новости који је 1882–1887. излазио под насловом *Нови београдски дневник* (НБД), а 1888–1911. као **Д. л**. Одговорни уредник је Светозар Николић, а власник штампарија Задруге штампарских раденика. У листу су сарађивали истакнути социјалисти, што му је донијело честе забране. У једном периоду постао је средишњи медиј превода Л. Н. Толстоја (одломци *Дјетињства*, 1885; *Смрт Ивана Иљича*). Од других аутора преводе се А. Доде, Г. де Мопасан, Е. Зола. Натурализам је у српску књижевност ових година улазио претежно кроз социјалистичку штампу. НБД је дјеловао у политичком међупростору, независно, али се по окупљеним сарадницима (Мита Ценић, који се 1886. примио уређивања; Пера Тодоровић, Коста Арсенијевић) убрајао у просоцијалистичке листове. Истакнута је сарадња браће Илић (Милутина и Војислава), с јаким антирежимским, сатиричним прилозима (пјесме, чланци, говори). Овдје је објављена и Нушићева пјесма „Два раба", због које је допао пожаревачког затвора. Из сачуваних примјерака се види да је имао редован подлистак, с прилозима махом у прози. Поред Ж. Верна („Гил Бралтер") објављују се преводи криминалистичких приповиједака. Домаћа проза је оријентисана према политичком фељтону, гдје се изругују неуки публицисти и њихова „патриотска" галама. У листу излазе пјесме Косте Арсенијевића и Милорада Митровића, писане за свечани број о 500-годишњици Косовске битке. Од великог је значаја што се објављује *Госпођа Бовари* Гистава Флобера и *Кројцерова соната* Л. Толстоја. Раних 90-их објављују се приповијетке истакнутог италијанског веристе Луиђија Капуане у преводима Владислава Рибникара и Николе Вулића. Неких година је богат садржај фељтона и критичко-полемичких рубрика: Жорж Сандова, Ги де Мопасан, Жил Верн, Јан Неруда, Аделберт фон Шамисо (*Петар Шлемил или човек који је изгубио сенку*). Домаћа књижевност је мање заступљена, једном врстом фељтонистичких приповиједака и пјесама (М. Ј. Илић, М. Митровић). За **Д. л.** се веже и извјестан број прилога Љубомира Недића, али у свим случајевима то су само полемички одзиви на чланке у овом листу или у *Борби.* Крајем вијека међу сарадницима листа ће се наћи најистакнутија имена младе генерације: Јован Скерлић, Стеван Луковић, Милан Грол, Радоје Домановић, Урош Петровић. Изразито опозицион, у књижевним рубрикама **Д. л.** је заправо постао сатиричан и, рачунајући прилоге Војислава Илића, има велику улогу у профилисању српске политичке поезије, односно српске политичке сатире.
ЛИТЕРАТУРА: М. Грол, *Из предратне Србије*, Бг 1939; Ж. Младеновић, *Младост Јована Скерлића*, Бг 1940; Д. Иванић, *Књижевна периодика српског реализма*, Бг 2008.
Душан Иванић
\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)