ДИЗДАРЕВИЋ, Зијо

ДИЗДАРЕВИЋ, Зијо , књижевник (Витина код Љубушког, БиХ, 18. II 1916 – Јасеновац, 1942). Од 1920. са породицом живи у Фојници. Педагогију студирао на Филозофском факултету у Београду (1937 – 1940), али због рата није дипломирао. Активно учествовао у ђачким штрајковима у Сарајеву и активностима лијево оријентисаних студената у Беoграду, те је политички прогањан и затворен. Из затвора је побјегао 5. IV 1941. и вратио се у Сарајево, гдје се бавио илегалним радом. Крајем 1941. усташе су га ухапсиле, одвеле у Јасеновац и убиле у прољеће 1942. У књижевно-критичким текстовима заступао активан однос књижевности према стварности у складу са поетиком тзв. социјалне литературе и новог реализма. У највећем дијелу приповједака бави се тематиком учмале и извремењене босанске касабе. Његови ликови су локални социјално и психолошки деградирани божјаци и босјаци, носачи, занатлије, ситни трговци и угледне препредене газде који испразност изолованог чаршијског живота превазилазе међусобним суровим шалама, подвалама, интригама и анималним грубостима, првенствено усмјереним према амблематичним чаршијским типовима са социјалне периферије. Као писац највише се афирмисао кратким приповијеткама у београдској Политици са тематиком из босанског живота. Бранко Ћопић, сарадник Политике из тога доба, посветио му је збирку приповиједака Башта сљезове боје (Бг 1970). У Фојници се одржава културно-књижевна манифестација „Сусрети Зије Диздаревића". 

 ДЈЕЛА: Приповијетке , Сар. 1948; Сабрана дјела , Сар. 1968. 

 ЛИТЕРАТУРА: Р. Рамић, „Зијо Диздаревић", у: З. Диздаревић, Сабрана дјела , Сар. 1968; Књижевно и револуционарно дјело Зије Диздаревића , зборник радова, Фојница 1976; Критичари о Зији Диздаревићу , Сар. 1978; С. Тутњевић, Зијо Диздаревић , Социјална проза у БиХ између два рата , Сар. 1982; С. Ћеклић, Живот и књижевно дјело Зије Диздаревића , Сар. 1982; М. Бегић, „Зијо Диздаревић", Раскршћа , 1987, 4. 

 Станислав Тутњевић 

   

 *Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)