# ДИНИЋ, Михаило
**ДИНИЋ, Михаило**, историчар, универзитетски професор (Лучица код Пожаревца, 10. IV 1899 – Београд, 12. V 1970). Гимназију и студије историје завршио је у избеглиштву у Француској (Монпеље), а докторску тезу „Mittelalterliches Syrmien" бранио је у Бечу (1928–1930). Радио је на Београдском Универзитету (1937–1957), а од 1940. као ванредни професор. Озбиљно је нарушио здравље у немачком заробљеништву током II светског рата. Био је дописни члан САНУ од 1948, а редовни од 1955. Опсежним архивским истраживањима, не само у Дубровнику, те пажљиво одабраним и свеобухватно обрађеним темама уз доследну примену устаљених критичких поступака и нових методолошких погледа средином прошлог века био је један од покретача новог таласа студија српског средњег века. Суверено познајући огромну архивску грађу и најновију литературу, аналитички је доносио поуздане оцене о сложеним историјским догађајима, појавама и дуготрајним процесима.
Многобројни успеси на објављивању грађе на латинском и италијанском (*Одлуке већа Дубровачке републике I–II*, Бг 1951–1964; књига Дубровачке ковнице, архивска грађа о робовима и патаренима, пословна књига Михаила Лукаревића, у: *Из дубровачког архива I–III*, Бг 1957–1967) трајно су благо историјске науке. Његови тематски разноврсни радови, макар били и скромног обима, не само да временом нису изгубили вредност него су темељ читавих истраживачких подручја, као што је владарска идеологија (*О крунисању Твртка за краља*, Бг 1932; *Душанова царска титула у очима савременика*, Бг 1951; *Српска владарска титула у време царства*, Бг 1958) или ратна техника (*Прилози за историју ватреног оружја у Дубровнику и суседним земљама*, Бг 1934). У студијама *За историју рударства у средњевековној Србији и Босни* I–II (Бг 1955–1962) приказао је развој Рудника, Новог Брда и Сребренице, али и читав низ пратећих тема: појаву и утицај рудара Саса, значај рударске технике и права, улогу занатства, трговине, царинског система, новчарства и др. („Српски новац у Срему почетком 14 века", *ГИДНС*, 1930, 3, 3, 7; „Да ли је Твртко II захтевао да му Дубровчани кују златнике?", *ПКЈИФ*, 1933, 13; „Дубровачка средњевековна караванска трговина", *ЈИЧ*, 1937, 3, 1–4; „Крстасти грошеви", *ЗРВИ*, 1952, 1).
Бавио се проблемима урбаног развитка и комуналног уређења (*Трг Дријева и околина*, Бг 1938; *Сребрник крај Сребрнице*, Бг 1934; *Грађа за историју Београда у средњем веку*, I–II, Бг 1951–1958; *Београд у средњем веку*, Бг 1954; *Трепча у средњем веку*, Бг 1967), као и опсежним историјско-географским истраживањима, увелико спровођеним по угледу на рад Константина Јиречека (*Средњовековни Срем*, Ср. Карловци 1931; *Земље херцега Светога Саве*, Бг 1940; *Област краља Драгутина после Дежева*, Бг 1951; *Западна Србија у средњем веку*, Бг 1953; *Област централне Србије у средњем веку*, Бг 1956; *Браничево у средњем веку*, По 1958; *Област Бранковића*, Бг 1960). Одлично је познавао друштвене слојеве (*Дубровчани као феудалци у Србији и Босни*, Бг 1959; *Сокалници*, Бг 1962; *Хумско-требињска властела*, Бг 1967) и установе Срба у средњем веку (*Државни сабор средњевековне Босне*, Бг 1955; „Власти за време Деспотовине", *ЗФФБ*, 1968, 10, 1). Културолошка компонента је такође заступљена у већини прилога (*Словенска служба на територији Дубровачке републике у средњем веку*, Бг 1934; *Три ћириловска писма из 1447. године*, Бг 1935). Непролазне вредности су прилози о Косовској бици (*Два савременика о боју на Косову*, Бг 1940; *Дукин преводилац о боју на Косову*, Бг 1964; „Хроника сен-дениског калуђера као извор за бојеве на Косову и на Ровинама", у: Р. Михаљчић (ред.), *Бој на Косову – старија и новија сазнања*, Бг 1992) и развоју народног усменог стваралаштва (*Ђорђе Сремац и наша народна епика*, Бг 1939). Суштинску важност је ипак давао политичкој прошлости. Научна јавност је брзо прихватила решења заснована, сада већ, и на домаћим, западним и византијским наративним изворима. Импозантност научног дела је боље сагледана након што је **Д.** ученик Сима Ћирковић објединио и поново објавио радове са географском и друштвеном тематиком (*Српске земље у средњем веку*, Бг 1978; *Из српске историје средњега века*, Бг 2003).
ДЕЛА: *О Николи Алтомановићу*, Бг 1932; „О угарском ропству краља Уроша I", *ИЧ*, 1948, 1, 1–2; *Растислалићи...*, Бг 1953; *Однос између краља Милутина и Драгутина*, Бг 1955; *За хронологију Душанових освајања византиских градова*, Бг 1956; *Comes Constantinus*, Бг 1961; „Писмо краља Жигмунда бургундском војводи Филипу", *ЗМСДН*, 1956, 13–14; *Година рођења Стефана Лазаревића*.
ЛИТЕРАТУРА: В. Алексић, *Живот и дело академика Михаила Динића*, По–Ниш 2009.
Владимир Алексић
\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)