ДИМИТРОВА, Елизабета

ДИМИТРОВА, Елизабета , историчар уметности, универзитетски професор (Скопље, 28. VII 1962). Дипломирала 1986. на Филозофском факултету у Скопљу. Магистрирала 1993. на ФФ у Београду, где је и докторирала 1998. Од 1987. ради на ФФ у Скопљу, где је 2008. изабрана за редовног професора. У периоду 2004 – 2011. била је директор Охридског летњег универзитета у оквиру којег је организована Летња школа о византијској уметности. Стални је члан редакције и један од уредника међународног часописа Folia Archaeologica Balkanica . Посвећена је проучавању уметности, културе и социокултурних одлика ранохришћанске и византијске епохе. Прва је објавила детаљни приказ програмских, иконографских и ликовних карактеристика икона од теракоте са локалитета Виничко Кале ( Керамичките релјефи од Виничкото Кале , Ск 1993; Виничката мистерија: керамичката ризница од Доцноантичкото Кале , Виница 2012). Велик део њених радова бави се анализом и контекстуализацијом симболичких значења иконографије ранохришћанских мозаика у Стобима, Хераклеји Линкестис и античком Лихниду ( Early Christian Mosaic Pavements in Macedonia , Sk 2015). Монографски је обрадила католикон манастира Матеича, задужбине српске царице Јелене и њеног сина, краља Уроша ( Манастир Матејче , Ск 2002). 

 ДЕЛА: Најстарите христијански симболи , Ск 1995; и С. Коруновски, Macedonia. L'art médiéval , Milanо 2006; и П. Кузман, Охрид: sub specie aeternitatis , Охрид 2010; и С. Коруновски, Painting and Architecture in Medieval Macedonia: Artist and Works of Art , I, Sk 2011; коаутор, Матка: културно наследство , Охрид 2011; и П. Кузман, Ј. Донев (ред.), Македонија: милениумски културно-историски факти , 1 – 4, Ск 2013. 

 Миодраг Марковић 

 *Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)