ДИМИТРИЈЕВИЋ, Слободан

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Слободан , филмски и телевизијски глумац (Ниш, 20. IV 1941 – Загреб 4. XII 1999). Након II светског рата сели се са породицом из Ниша у Загреб. Имао је деветнаест година када га открива редитељ С. Вејганд и додељује му главну улогу у дугометражном играном филму Игре на скелама (1961), у којем игра стидљивог младића неспособног да покаже емоције према девојци коју воли. Каријеру наставља улогама у филмовима В. Мимице ( Прометеј са отока Вишевице , 1964; Понедељак или уторак , 1966) и К. Папића (омнибус Кључ , 1965; Илузија , 1967) играјући младе идеалисте који се не мире са неправдом и сувопарним животом. Крајем 60-их све више наступа и у филмовима изван Хрватске и шири дијапазон своје глуме. Код З. Велимировића тумачи улогу усамљеног борца против окупатора ( Лелејска гора , 1968), револуцинара који се посветио послератној обнови земље ( Време без рата , 1969) и издајника ( Пуцањ , 1972), игра у филмовима Б. Гапа, а у филму К. Вичека ( Трофеј , 1979) је радник који се образује у тешким животним условима. У акционом ратном трилеру Валтер Брани Сарајево (Х. Крвавац, 1972) појављује се као верни пратилац Валтера (В. Живојиновић). Глумио је у мањим улогама у филмовима Врхови Зеленгоре (З. Велимировић, 1976); Исправи се Делфина (А. Ђурчинов, 1977); Акција стадион (Д. Вукотић, 1977) и Стићи пре свитања (А. Ђорђевић, 1978). Паралелно са каријером у СФРЈ, Д. је играо у више десетина копродукција, као и у страним филмовима, већином немачке производње, где је углавном играо негативце (Х. Рејнл, Благо сребрног језера , 1962. и Винету 3 , 1965; М. Р. Келер, Мета за убиство , 1966. и др.). Појављивао се у америчким филмовима Гyмката (Р. Клоус, 1985) и Миротворац (Мими Ледер, 1997). Иако није стекао статус велике звезде, неуморно радећи код нас и у иностранству доказао се у најразличитијим жанровима и оставио значајан траг солидног и талентованог глумца. 

 Срђан Стојановић 

   

 *Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)