# ДИМИТРИЈЕВИЋ, Милан С.
**ДИМИТРИЈЕВИЋ, Милан С.**, астроном, физичар (Лесковац 24. VIII 1947). Дипло-ирао астрономију 1972, а физику 1973. на Природно-математичком факултету у Београду. Ту је магистрирао 1976, а докторирао 1978. Ради у Институту за физику у Београду 1974–1978, 1983–1984; Институту за примењену физику 1978–1983, на Астрономској опсерваторији 1984–2012. Савезни министар за науку, технологију и развој 1993–1994. Директор Астрономске опсерваторије 1994–2002. Научни радови **Д.** су првенствено из области астрономије, али и из одређених области физике, примењене математике, информатичких технологија и историје и филозофије природних наука. Као нову научну област у српској астрономији, увео је теоријско проучавање облика линија у звезданим спектрима и, у сарадњи са А. А. Михајловим, истраживање утицаја атомских и молекуларних сударних процеса на оптичке карактеристике звезданих атмосфера.
Најзначајнија научна достигнућа **Д.** има у области спектроскопије звездане и лабораторијске плазме. У неколико радова, заједно са Н. Коњевићем, В. Кршљанином и Л. Ч. Поповићем формулисао је и разрадио модификовани семиемпиријски прилаз за прорачун параметара спектралних линија проширених Штарковим ефектом. Овај прилаз је нашао широку примену у астрономији и физици. Такође је разрадио и тестирао више различитих апроксимативних прилаза за прорачун и процену параметара спектралних линија, проширених сударима са наелектрисаним честицама, погодних за различите ситуације које се срећу у звезданим атмосферама. Истраживања профила линија вишеструко наелектрисаних јона су често прва систематска теоријска истраживања овакве врсте, а одређивање профила резонантне линије литијума у оквиру метода јаке спреге остало је до 1999. једина квантно-механичка анализа Штарковог ширења једне неводоничне линије неутралног атома (и N. Feautrier, S. Sahal-Brechot, „Comparison Between Quantum and Semiclassical Calculations of the Electron Impact Broadening of the Li I Resonance Line", *Journal of Physics B*, 14, 1981). Спајањем и повезивањем више компјутерских програма, заједно са Н. Бен Несибом из Туниса и С. Сахал-Брешо из Париза, остварио је *ab initio* прорачун параметара Штарковог ширења, полазећи од квантних бројева и атомске структуре. Заједно са С. Сахал-Брешо направио међународну базу података о Штарковом ширењу спектралних линија STARK-B, у коју су укључени њихови резултати. Резултати истраживања регуларности и систематске трендове параметара ширења спектралних линија дају нов метод за једноставну интерполацију података потребних за моделирање преноса зрачења и непрозрачности у случају звездане плазме, као и за разраду теоријских модела звезда. **Д.** је показао да механизам Штарковог ширења спектралних линија може да буде значајан за анализу и синтезу звезданих спектара и моделирање звезданих атмосфера, а истражио је и то при каквим условима и код којих класа звезда он највише долази до изражаја. Заједно са А. А. Михајловим истраживао је утицај јон-атомских сударних процеса са формирањем квазимолекуларног комплекса, на емисију, апсорпцију и рекомбинацију у атмосферама хладних звезда и код белих патуљака, те показао да група, до ових радова занемариваних, процеса мора бити узета у обзир код моделирања атмосфера хелијумом богатих белих патуљака и неких слојева Сунчеве атмосфере.
**Д.** је дао значајан допринос проучавању историје астрономије код Срба, посебно анализирајући дела Милутина Миланковића и Ђорђа Станојевића, али је, у сарадњи са Евстратијем Теодосијуом и Василијем Маниманисом из Атине, истраживао и дела византијског астронома Нићифора Григоре, Василија Великог, Риге од Фере, пресократовских философа, појам бесконачног, развој хелиоцентричке идеје, од Орфичких химни, преко питагорејаца и Аристарха до цара Јулијана, астрономску тематику у *Илијади* и *Одисеји*, звезду Сиријус у античкој литератури, као и космичке мотиве у српској средњовековној нумизматици. У раду „Problems of Calendar Reform and Easter Date Determination and a Proposition to the Serbian Orthodox Church made by Đorđe Stanojević" (*Transdisciplinary Studies*, 2011, 1) приказао је један од покушаја реформе календара. Од 2009. придружени је сарадник Париске опсерваторије у Laboratoire d'Etudes du Rayonnement et de la Matière en Astrophysique. Предавач на европским Астромундус мастер студијама на Универзитету у Инсбруку. Руководио је међународним пројектима са Париском опсерваторијом, Универзитетима у Лондону, Дарему и Атини, Институтом за теоријску астрономију у Москви и Институтом за астрономију у Софији. Руководилац је српског дела великог међународног пројекта за стварање европског Виртуелног центра за атомске и молекуларне податке, првенствено за потребе моделирања звезданих атмосфера, иначе првог пројекта Европске уније у астрономији у Србији. Резултати српског дела овог пројекта су такође део Српске виртуелне опсерваторије, пројекта чији је иницијатор са Дарком Јевремовићем и Луком Ч. Поповићем. Копредседник Радне групе за сударне процесе Међународне астрономске уније, члан Управе Евроазијског астрономског друштва и члан Савета Европског астрономског друштва. Председник Друштва астронома Србије од 2008. Председник Астрономског друштва „Руђер Бошковић" 1982--2005, о којем је писао у „70 Years of Astronomical Society 'Rudjer Bošković'. An Interesting Experience in Astronomical Education, Popularization and Organization of Astronomer Amateurs, in Teaching and Communicating Astronomy", *European Astronomical Society Publications Series*, 2005, 16. Главни и одговорни уредник часописа *Васиона* 1985–2004, *Serbian Astronomical Journal* и серије *Publications of the Belgrade Astronomical Observatory* 1987–2002. Коаутор (са А. С. Томићем) уџбеника *Астрономија за гимназију* (Бг 2008) који је преведен на албански и македонски. Аутор књига *Астрономска спектроскопија* (Бг 1998) и *Српски астрономи у индексу научних цитата у XX веку* (Бг 2005), објавио је серије *Истраживање облика спектралних линија у Југославији и Србији*, I–V (Бг 1990 –2001), *Београдска астрономска опсерваторија" у годинама од 1995. до 2000*.
Од 1972. објављује песме у периодици, аутор је збирки *Песме* (Бг 2003, преведена на бугарски), *Космички цвет* (Бг 2003). Приредио је збирку песама савремене бугарске поезије *Пред звезданим вратима* (Бг 2015). Добитник награде за научни рад Астрономске опсерваторије 1996. и 2002. Национални савет за научни и технолошки развој му је 2009. доделио звање заслужног научника.
ДЕЛА: и Н. Коњевић, „Stark Widths of Doubly-and Triply-Ionized Atom Lines", *Journal of Quantitative Spectroscopy and Radiative Transfer*, 1980, 24; и А. А. Михајлов, „Influence of Ion-Atom Collisions on the Absorption of Radiation in White Dwarf", *Astronomy and Astrophysics*, 1992, 256; и L. Č. Popović, „Modified Semiempirical Method", *Јournal of Applied Spectroscopy*, 2001, 68; коаутор, „The Flux Ratio of the \[OIII\] λ λ 4959, 5007 Lines in AGN: Comparison with Theoretical Calculations", *Monthly Notices of the Royal Astronomical Society*, 2007, 374; коаутор, „Astronomy and Constellations in Iliad and and Odissey", *Journal of Astronomical History and Heritage*, 2011, 14, 1.
ЛИТЕРАТУРА: Н. Цветковић, „Милан С. Димитријевић – Научник светског гласа и имена", *Наша реч*, 2012, 1–2, 3–4; „Астроном – песник – друмовник Милан С. Димитријевић", *Публикације Астрономског друштва*, 2015, 14.
Војислав Марић; Александар Николић
\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)