# ДИМИТРИЈЕВИЋ, Бранко Брандим
**ДИМИТРИЈЕВИЋ, Бранко Брандим**, геолог, универзитетски професор (Крушевац, 4. V 1891 – Београд, 13. I 1959). Избијање балканских ратова је омело, а I светски рат прекинуо његово студирање на Минералошко-петрографској групи Филозофског факултета у Београду. Учествовао је у I светском рату, у 1. ђачкој чети, у борби на Ветернику 1917. био тешко рањен и остао инвалид. У Греноблу студирао геологију, затим се вратио у Београд и наставио прекинуте студије. Дипломирао 1921. на ФФ и изабран за асистента. Тих година учествовао је у изради геолошке карте околине Београда у размери 1:25 000. Боравио је 1926/27. у Паризу, на Сорбони и у Музеју природних наука, код професора А. Лакроа и Ж. Орсела, где је упознао нове методе минералошких и петрографских испитивања. Овај боравак користио му је за израду докторске дисертације *Авала. Петрографско-минералошка студија* (Бг 1931) на ФФ 1930. У Паризу је објавио два научна рада у *Записницима Париске академије наука*. Од оснивања Геолошког института 1931. био је његов спољни сарадник. У II светском рату био је у заробљеништву у Немачкој, али је 1942. као тежак болесник ослобођен и пуштен кући. За редовног професора изабран је 1948. Предавао је Агрогеологију до краја живота. Био је хонорарни научни сарадник Геолошког института САН од 1947. и руководио геолошким испитивањима кристаластих терена у Србији. Био је шеф Катедре наука о земљишту на Пољопривредном факултету у Београду, хонорарни професор Aгрогеологије на Пољ. ф. у Новом Саду (од 1954) и Шумарском факултету у Београду. Бавио се минералогијом, петрографијом, регионалном геологијом, агрогеологијом и педологијом. Најзначајнији су му радови из петрографије (нарочито вулканских стена) и агрогеологије. Први је код нас, у околини Београда, почео да проучава жичне стене коришћењем хемијских анализа и основао прву хемијску лабораторију у Минералошко-петрографском заводу. Пошто се у Паризу упознао са новом методом проучавања металичних минерала помоћу микроскопа за одбијену светлост, набавио је 1929. такав микроскоп и тада је започео развој рудне микроскопије у Србији. Био је члан Српског геолошког друштва од 1920, а његов председник 1953–1959. Огледао се и у књижевности пишући хумористичко-сатиричне приче и козерије (*Забушанти и друге ратне хумореске*, Бг 1930). Његове козерије емитоване су на Радио Београду у емисији „Час хумора". Био је један од оснивача *Ошишаног јежа*.
ДЕЛА: *Агрогеологија за студенте Пољопривредно-шумарског факултета*, Бг 1946; *Упутство за вежбе из агрогеологије*, Бг 1949.
ИЗВОРИ: *Геолошка библиографија Југославије* I–II, Бг 1952, 1966; *Сто година Српског геолошког друштва 1891–1991*, Бг 1992; В. Јовић, *Из историје геологије у Србији*, Бг 2002; *Живот и дело српских научника*, IХ, Бг 2004.
ЛИТЕРАТУРА: M. Богдановић, Д. Александровић, „Др Бранко Димитријевић", *Зборник радова Пољопривредног факултета Бг* 1959, 277; М. Павловић, „Бранко Димитријевић", у: *Геологија Србије. I Историјски развој*, Бг 1977.
Видојко Јовић
\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)