ДИМИТРИЈЕ (Бранковић)

ДИМИТРИЈЕ (Бранковић) , епископ (Темишвар, 8. VII 1868 – манастир Раковац, 28. I 1938). После основне школе и гимназије у родном месту, богословско образовање стекао у Задру, Сремским Карловцима и Атини, где је промовисан за доктора богословља. Замонашен је 1894. у манастиру Гргетег, а када је рукоположен у чин ђакона, постао је катихета у Сремским Карловцима. У периоду 1894 – 1898. био је професор богословије. Са чином архимандрита био је старешина манастира Кувеждина (1899 – 1900) и Беочина (1900 – 1912). За епископа далматинског у саставу Буковинско-далматинске митрополије изабран је 1913, а посвећен у Храму Св. Тројице у Бечу, где је било седиште ове неприродне митрополије. Седиште његове епархије било је у Задру, а ту је провео време I светског рата. После рата и распада Аустроугарске није се могла одржати ни Буковинско-далматинска митрополија. Д. је у име своје (Задарско-шибеничке или Далматинско-истарске) и Бококоторско-дубровачке епархије затражио канонски отпуст из Буковинско-далматинске митрополије и замолио Карловачку митрополију да их прими у јединство „камо је тај део Српске православне цркве припадао до 1874. године", а „више нема државних ни правних разлога да остану у јединству са Буковинском митрополијом". Већ 1920. затражио је и добио пензију. Настанио се у фрушкогорском манастиру Раковац, а сахрањен је у капели Св. Ђорђа у манастиру Беочин који је материјално помагао. Бавио се научним радом објављујући у црквеним часописима своје богословске радове. Објавио је тумачење посланица апостола Павла Ефесцима, Галатима, Солуњанима I – II, Коринћанима I, Филимону, Филипљанима, Колошанима, те Пастирских посланица ап. Павла Тимотеју I – II и Титу. 

 ДЕЛО: „Раздружење православне буковинско-далматинске архиепископије (Черновичке митрополије)", Духовна стража , 1929, 3. 

 ЛИТЕРАТУРА: К. Петровић, Историја Српске православне велике гимназије карловачк е, Н. Сад 1951; Ђ. Слијепчевић, Историја Српске православне цркве , II, Минхен 1962; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века , Бг – Пг – Краг. 1996. 

 Радомир Милошевић 

   

 *Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)