# ДИКОСАВЉЕВИЋ, Мирољуб

**ДИКОСАВЉЕВИЋ, Мирољуб**, филмски сниматељ (Драгинац код Лознице, 18. I 1931). На филму је од 1949. и школује се кроз праксу, најпре као асистент, затим као сниматељ и, најзад, као директор фотографије. Целокупну каријеру остварио је у сарајевском филмском центру и један је од најплоднијих сниматеља, како у подручју краткометражних (снимио их је више десетина) тако и у домену играних дуге метраже (у две деценије реализовао је укупно 17). Први самостални рад на кратком филму је документарац *Воденица на Кравици* (1955, Ж. Ристић), а први играни драма о борби људи са суровом природом и међу собом *Крст Ракоц* (1962, Ж. Ристић). Са овим редитељем радио је и свој први кратки филм у колору *Кањон Таре* (1956), за који је награђен Златном ареном у Пули. Занатски веома сигуран, подједнако је поуздан и у колор и у црно-белој техници, с тим што преферира црно-белу, у којој је теже али и захвалније остварити атмосферу. Посебно и непоновљиво искуство стекао је приликом реализације филма француског редитеља А. Астрика (претходник Новог таласа) *Пламен над Јадраном* (1969). У овом филму о трагичној ратној судбини разарача „Загреб" снимао је кадрове дуге и до десет минута (300 метара) са врло компликованим покретима камере. За редитеље се не опредељује генерацијски и врло успешно сарађује како са старијима, који заступају класичну нарацију (Т. Јанић, *Гласам за љубав*, 1965; *Глинени голуб*, 1966; М. Косовац, *Сунце туђег неба*, 1968; *19 дјевојака и морнар*, 1971; Х. Крвавац, *Валтер брани Сарајево*, 1972; М. Мутапчић, *Доктор Младен*, 1975), тако и са тада младим М. Идризовићем (*Рам за слику моје драге*, 1968; *Живот је масовна појава*, 1970; *Пјегава дјевојка*, 1973), или В. Филиповићем (*Моја страна свијета*, 1969; *Девето чудо на истоку*, 1972; *Настојање*, 1982), који је негде између ових естетика. Успешно је сарађивао и са Н. Стојановићем на запаженом кратком играном филму *Чин* (1980), заснованом на модерној прози А. Тишме.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Стојановић, „Пет пута пет", *Синеаст*, 1970, 11.

Никола Стојановић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)