# ДИКЛИЋ, Богдан
**ДИКЛИЋ, Богдан**, глумац (Бјеловар, Хрватска, 1. VIII 1953). У родном граду почео аматерски да се бави глумом у рецитаторској секцији. Дипломирао глуму 1972. на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, у класи Огњенке Милићевић. У периоду 1975–1995. био је стални члан Народног позоришта у Београду у којем је остварио низ запажених улога. У Југословенско драмско позориште прелази 1995, а игра и у Београдском драмском позоришту, Театру „Култ" и Звездара театру. Глумац је с висином и гласом, без склоности ка драматичним гестикулацијама. После запажене улоге у филму *Национална класа* (Г. Марковић, 1979) стиче популарност и гради успешну филмску и телевизијску каријеру. Сматра да глума није техника, него нешто више од игре: дух, мисао, став и последица онога што човек мисли. Најзначајније позоришне улоге: Грујица (Ж. Команин, *Огњиште*), Теодор (Д. Ковачевић, *Професионалац*), Стипијан (А. Ками, *Калигула*), Оливер (В. Шекспир, *Како вам драго*), Пера Калинић (Б. Нушић, *Госпођа министарка*), Егист (Есхил, *Орестија*), Ружичић (Ј. С. Поповић, *Покондирена тиква*), Душан (Б. Србљановић, *Београдска трилогија*), Бајер (С. Басара, *Оксиморон*), Тата Медвед (М. Марковић, *Брод за лутке*), Кох (Ф. М. Достојевски, *Злочин и казна*), Већник Аметсбергер (Е. фон Хорват, *Италијанска ноћ*), Досужев (А. Н. Островски, *Уносно место*) и др. Улоге на филму и телевизији: *Грлом у јагоде* (С. Карановић, 1976); филмови Г. Марковића *Мајстори, мајстори* (1980), *Вариола вера* (1982), *Сабирни центар* (1989), *Урнебесна трагедија* (1995), *Фалсификатор* (2013); *Маратонци трче почасни круг* (С. Шијан, 1982); *Чудо невиђено* (Ж. Николић, 1984); *Буре барута* (Г. Паскаљевић, 1998); *Отворена врата* (М. Радовић, М. Лекић 1994–1995); *Чизмаши* (Д. Зечевић 2015); *Име: Добрица, презиме: непознато* (С. Пенезић, 2016); *Јужни ветар* (М. Аврамовић, 2018); *Корени* (И. Живковић, 2018); *Жигосани у рекету* (Д. Бјелогрлић, М. Савић, 2018–2019). Објавио је књигу *О глуми без глуме* (Бг 2010). За укупан допринос филмској уметности Удружење филмских уметника Србије доделило му је награду „Павле Вуисић" (2009) и „Златни печат" (2018).
ИЗВОР: Документација МПУС.
ЛИТЕРАТУРА: С. Лукић, „Најмлађи маратонац", *Базар*, 1. X 1982; Н. Андрејевић, „Глума је лупа кроз коју посматрам свет", *Грађанин*, 13. VI 1997; З. Мишић, „Интима је део моје професије", *Светлост*, Краг., 4. III 1999; П. Волк, *Београдско глумиште*, Бг 2001; Р. Мучалица, „Један је пут до онога што ме интересује", *Побједа*, Пг, 27. I 2003.
Александра Милошевић
\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)