# ДЕВЕР

**![SE_IV_Dever-s-mladom-i-mladozenjom.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/se-iv-dever-s-mladom-i-mladozenjom.jpg)ДЕВЕР**, мужев брат или рођак из истог поколења. У свадбеним обичајима **д.** добија посебну функцију, по правилу намењену млађем неожењеном брату, док у ретким случајевима ту улогу преузима неудата сестра, деверуша. У традиционалној српској свадби **д.** има посебну улогу ритуалне особе задужене да чува младу до тренутка венчања. На дан свадбе, када сватови дођу у младину кућу, **д.** као заступник младожење први долази у контакт са младом. Традиционална свадба претрпела је велике промене, али обичај „куповине младе", када **д.** преговара са невестиним братом о висини износа који би требало да плати, одржао се у многим крајевима Србије и у XXI в. Иако је реч о забавној функцији ритуала, у којем учествују и сватови са шаљивим коментарима, јер брат настоји да подигне цену невесте а **д.** да прође што јефтиније, „куповина младе" у прошлости није имала улогу само да забави сватове. Наиме, није реч о купопродајном односу него о успостављању друштвених односа разменом дара која има функцију да озваничи право на особу (жену) и успостави однос афиналног сродства. Циљ ове брачне трансакције, у којој учествује **д.**, као и других трансакција приликом склапања брака, јесте успостављање друштвених веза; новац који даје **д.** у замену за невесту је средство друштвене, а не робне и трговачке размене. Млада **д.** поклања специјално ручно везени пешкир, ставља га преко десног рамена и везује испод пазуха. Пешкир је дар којим невеста потврђује **д.** статус посебног ритуалног функционера. Од тог тренутка **д.** је задужен да је чува, посебно до венчања, али и током свадбеног весеља. Ритуално преузимање невесте у традиционалној култури било је богато различитим обредним секвенцама које имају симболички значај. **Д.** као представник младожење и његове фамилије у њихово име доноси невести дарове, обува јој ципеле, обично пратећи одређена ритуална правила, водећи рачуна о томе да млада не додирне земљу. Симболичка веза између младиних ципела, саме младе и **д.** у појединим крајевима се наставља и у току свадбеног весеља, а долази до изражаја у појединим обичајима забавног карактера. **Д.** је дужан да чува младу и евентуално спречи да јој неко од сватова украде ципелу, у противном, требало би да плати откуп. Као заштитник младе и заступник младожење **д.** је учествовао у низу обреда којима се млада уводи у статус новог члана заједнице.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Ђорђевић, *Наш народни живот*, 1, Бг 1984; С. Златановић, *Свадба <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> прича о идентитету: Врање и околина*, Бг 2003; З. Ивановић, „Антрополошке критике тезе о 'браку куповином жена' као прилог промишљању интердисциплинарности", *ЕаП*, 2007, 2, 2.

Лидија Б. Радуловић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)