# ДЕМОКРАТСКИ ПОКРЕТ СРБИЈЕ (ДЕПОС)

**ДЕМОКРАТСКИ ПОКРЕТ СРБИЈЕ (ДЕПОС)**, основан 23. V 1992. као „групација демократски оријентисаних странака и удружења, а такође и појединаца, било да су чланови неке странке, или да нису" (Акт о оснивању). **Д.** је иницирала група интелектуалаца пред изборе за скупштину СРЈ, од 31. V 1992, не желећи да призна те изборе и начин на који је настала СРЈ. Ова група је тражила расписивање избора за Уставотворну скупштину и оставку Слободана Милошевића. У Савету **Д.** налазили су се: Радослав Анђус, Иван Антић, Матија Бећковић, Предраг Палавестра, Мирослав Пантић, Бранко Поповић, Мића Поповић, Љубомир Симовић, Слободан Селенић, Никола Тасић, Павле Николић, као и књижевници Данко Поповић, Борислав Михајловић Михиз и Живорад Стојковић. Извршни одбор сачињавали су Мирослав Гашић, Леон Којен, Радош Љушић, Милка Чворић, Војислав Коштуница, Слободан Ракитић и Коста Чавошки. Портпарол је био Владета Јанковић, а секретар Миленко Радић. У **Д.** је изворно ушло 12 странака, а међу њима и: Српски покрет обнове, Демократска странка Србије, Српска либерална странка, Нова демократија и Реформска демократска странка Војводине. Савет **Д.** је 10. VIII 1992. донео нацрт о преуређењу Србије: укинуле би се АП Војводина и АП Косово и Метохија и извршила децентрализација кроз самоуправне области; питање националних мањина би се решило тако што би албанска мањина добила самоуправу у две области (Косово, Метохија), а мађарска и муслиманска у по једној (северна Бачка, јужна Рашка). **Д.** је на изборима за скупштину Србије 20. XII 1992. освојио 797.831 или 16,89% гласова и 50 посланика (20% места). Пошто је онемогућено оснивање одбора **Д.** по Србији, нестраначка интелигенција се повлачи, а странке, пре свих СПО, преузимају главну реч. Уочи избора од 19. XII 1993. и ДСС напушта **Д.**, а у коалицију улазе Грађански савез Србије и Народна сељачка странка. На изборима 1993. **Д.** добија 715.564 или 16,64% гласова и 45 посланика (18% места). Нова демократија улази у владу Мирка Марјановића (СПС) чиме се **Д.** фактички гаси. У исто време 11 посланика СПО у Савезном парламенту изабраних 1992. на **Д.** листи долази у сукоб с лидером СПО Вуком Драшковићем. Како би спречили да им се одузму мандати, они ће „обновити политички субјективитет **Д.**" То траје до новембра 1994, када су њихова посланичка места враћена СПО, чиме **Д.** нестаје с политичке сцене.

ЛИТЕРАТУРА: *Депос: од коалиције до странке*, Бг 1994.

Слободан Антонић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)