# ДЕЛО
**ДЕЛО**, лист за науку, књижевност и друштвени живот који је у Београду (при крају и у Нишу) излазио од јануара 1894. до јуна 1899. и, после прекида (угушен је у време Ивањданског атентата), од марта 1902. до 1915. Од јуна 1914. до марта 1915. излажење је обустављено због рата. Уредници су били: Илија И. Вукићевић (1894), Стојан М. Протић (1894–1895), Милован Ђ. Миловановић (1895–1897), Драгољуб М. Павловић (1897–1899), Љуба Давидовић (1899), Д. М. Павловић (1902–1910), Д. М. Павловић и Риста Ј. Одавић (1910–1912), Д. М. Павловић (1912–1914); Д. М. Павловић и Лазар Марковић (1914). Власници су били С. М. Протић, Д. М. Павловић и Аца М. Станојевић. **Д.** је излазило месечно, а последње свеске у Нишу два пута месечно. По основној концепцији **Д.** је наследило *Отаџбину*, која је крајем 1892. престала да излази. Иако се није појавило с отвореним програмским или политичким обраћањем, оно је покренуто у кругу радикала и одмах је прозвано гласилом радикалске омладине. Упркос превласти истакнутих радикалских првака на уредничком месту, око **Д.** се окупљао широк круг сарадника, који су долазили из различитих политичких, књижевних, школских и научних средина. Били су то најбољи прозни писци, песници, критичари и теоретичари у српској књижевности, те водећи стручњаци у области различитих друштвених и природних наука. На стварну садржину часописа утицала је смена уредника. И. Вукићевић је дао књижевну ноту првој свесци, а Ст. Протић политичку и научну идућим свескама. Истим правцем продужио је М. Ђ. Миловановић, стручњак европског ранга за међународно право и дипломатска питања. Наследио га је Д. Павловић, доктор историјских наука, посебно заинтересован за теоријска питања и српску историју XIX в.
У **Д.** су своје стално место имале изворна и преводна поезија. У **Д.** је штампано и неколико најлепших песама српске књижевности, као што су *Бисерне очи* С. Пандуровића и *Нирвана* В. Петковића Диса. Поред В. Илића, за чијег је живота управо у **Д.** била објављена његова последња песма, објављене су и песме Ј. Ј. Змаја, Л. Костића, Р. Одавића, М. Митровића, В. М. Јовановића, А. и Ј. Шантића, Ј. Дучића, Св. Ћоровића, Ј. Димитријевић, О. Ђикића. Домаћа, српска проза попуњавала је највећи део часописа, а ту су се испреплеле неколике генерације српских писаца: С. Матавуљ, А. Николић, М. Цар, В. Илић, Ј. Веселиновић, Б. Нушић, Св. Ранковић, А. Шантић, А. Тресић Павичић, В. Петровић, М. Ускоковић, Ј. Дучић, Р. Домановић, Ј. Скерлић и др. Прозу у **Д.** чини углавном приповетка, али је на његовим страницама објављено или започето објављивање чак 12 романа, међу којима су *Хајдук Станко* Ј. Веселиновића, *Нечиста крв* Б. Станковића, *Стојан Мутикаша* Св. Ћоровића. Значајнији писци чији су преводи објављени у **Д.** су: Л. Киланд, Г. Успенски, Г. де Мопасан, М. Ј. Салтиков-Шчедрин, Л. Толстој, Ф. М. Достојевски, А. Пушкин, Г. Д`Анунцио и др. Највреднији превођени прозни прилози били су романи *Ана Карењина* и *Браћа Карамазови*.
У оквиру рубрика „Наука", „Хроника", „Критика и библиографија" објављен је велик број прилога, студија и превода из географије, медицине, палеонтологије, економије, историје (народа, периода, области), агрономије, шумарства, хемије, психологије, права, етнологије, антропологије, филологије и др. Много је прилога који се тичу текућих догађаја, законских/уставних пројеката, анализа политичких односа на Балкану и у оквирима Аустроугарске монархије, поготово свега што обухвата положај српског народа и његову историју. На последњим странама лист доноси прилоге у облику студија, критика, приказа, полемика, прегледа, осврта, кратких коментара, вести, библиографских података. Редован је био позоришни преглед. Сарадници **Д.** били су и: Ј. М. Продановић, М. К. Драгутиновић, Ђ. Стратимировић, Ј. Томић, М. Вукићевић, А. Белић, Н. Дивац, Ј. Косор, Б. Петронијевић, С. Станојевић, Н. Велимировић, П. Скок, Б. Поповић, В. Јагић, Љ. Стојановић, Т. Ђорђевић, К. Стојановић и многи други.
ЛИТЕРАТУРА: Ј. Д. Митровић, *Грађа за историју и библиографију српске периодике до 1920. године*, Бг 1984; Д. Младеновић, „*Дело* на раскрсници векова и епоха", *Библиотекар*, 1986, 1–3; М. Кисић, Б. Булатовић, *Српска штампа 1768–1995*, Бг 1996; Д. Иванић, „На прагу епоха: часопис *Дело* (1894–1899)", *КИ*, 2004, 124; *Књижевна периодика српског реализма*, Бг 2008.
Славица Мереник
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)