# ДЕЧЈА КЊИЖЕВНОСТ **ДЕЧЈА КЊИЖЕВНОСТ** (књижевност за децу), широк, нехомоген корпус књижевних дела која на различите начине успостављају однос с појмовима *дете* и *детињство*. У **д. к.** се убрајају најчешће дела која су наменски писана да би васпитавала, поучавала и забављала децу, дела која првотно нису била намењена деци, али су, из различитих разлога, вољом одраслих или избором саме деце, постала дечја лектира, као и дела којa тематизују детињство, дела која својом једноставношћу, сликом света и осећајношћу коренспондирају са дечјим сензибилитетом и подједнако су намењена и одраслој публици и деци, књижевност коју стварају сама деца. Нехомогеност **д. к.** произлази из вишезначности појмова *дете* и *детињство*. Пут од рођења до зрелости пут је антрополошке транзиције с нејасним крајем. Детињство се сматра „друштвеним конструктом". Зато истовремено говоримо о **д. к.** и о омладинској књижевности. Нема друштва у којем не постоји неки облик **д. к**. Фолклорна традиција већине народа познаје низ „једноставних облика" – успаванке, цупаљке, ташунаљке, игре дечјим прстима – који садрже обредне и магијске елементе, али и доносе присност деце с одраслима и узајамно задовољство произашло из игре. Постоји и аутономан дечји фолклор који егзистира до данас: разбрајалице, дечје бајалице, песме из дечјих игара, ругалице и др. Поједине усмене врсте, које првотно нису биле намењене само деци – бајке, загонетке, брзалице – данас се сматрају превасходно врстама **д. к**. Ипак, појам **д. к.** дефинитивно се формирао у модерном грађанском друштву као саставни део процеса сепарације детета у засебну антрополошку категорију. Томе су посебно доприносили култ емотивне повезаности у савременој грађанској породици и развој школства. Дете је све више опажано као биће које има и своју аутономију, специфичан дечји идентитет и засебне културне потребе. Идеје просветитељства и развој школства у XVIII в. битно су допринели да се развију књижевна продукција, књиге и часописи, и формира **д. к.** у савременом значењу те речи. Почеци **д. к.** се у српској књижевности и култури везују за *Калиграфију* (1759) и *Мелодију к пролећу* (1765) Захарије Орфелина. Доситеј Обрадовић у *Животу и прикљученијима* (Лајпциг 1783) тематизује своје детињство и младост, а књигу преведених *Басана* (Лајпциг 1788) с оригиналним наравоученијима, посвећује „сербској јуности", што се може сматрати првим књигама српске **д. к**. Крај XVIII и почетак XIX в. обележени су једним бројем превода, прерада и посрба. У XIX в. појављује се низ књига и периодичних публикација намењених деци. У њиховом писању и објављивању предњаче учитељи и просветни радници. Ова издања имају, пре свега, васпитно-образовну функцију. У другој половини XIX в. посебну улогу у конституисању **д. к.** имају листови за децу: *Српче*, *Невен*, *Голуб.* Aктуелни „конструкт детињства" у српској култури XIX в. најјасније је изразио Јован Јовановић Змај. Он хоће у поезији за децу да споји поуку и забаву. У већини његових песама доминира педагошка функција, али има и знатан број песама које опевају породичну идилу, приказују децу у њиховом реалном и имагинарном свету, а и шаљиве су. Змај је конституисао **д. к.** као специфичан естетски феномен. На почетку XX в. епоха модерне, због свог естетицизма и универзалних претензија, у великој мери је оспорила естетски статус **д. к**. Међутим, поетика авангарде у потрази за „нултом тачком културе", за „праизвором", обратила се дечјем језику и мишљењу, те у великој мери обновила естетски статус ове литературе. Тридесете године XX в. су од изузетног значаја за развој и стабилизацију тематског и жанровског система српске **д. к.** Јавља се певање другачије од Змајевог (Александар Вучо), развија се роман из дечјег живота (*Хајдуци* Бранислава Нушића, Бг 1938), фантастична и реалистична приповетка за децу (Бранко Ћопић) и драма (*Пепељуга* Живојина Вукадиновића). Своје прозно и песничко дело за децу започиње и Десанка Максимовић. У годинама после II светског рата, по броју наслова, рецепцији и уметничким вредностима, снажно се развијају и поезија и проза и драма за децу. Писци се често огледају у више родова и врста. Чува се педагошка функција **д. к.**, често оличена у уважавању социјалистичке идеологије, али продиру и модерне технике приповедања, а у поезији значајно место заузимају игра, хумор, нонсенс, пародија. Од прозних писаца најистакнутији су Бранко Ћопић и Арсен Диклић, од песника Душан Радовић, Драган Лукић, Милован Данојлић и Љубивоје Ршумовић, од драмских писаца Љубиша Ђокић, Александар Поповић и Мидраг Станисављевић. Писци **д. к.** лако освајају радио и телевизију. **Д. к.** мења свој положај у књижевности и култури, релативизује границе с књижевношћу „за одрасле", обраћа се не само детету него и „детету у човеку". Од краја 50-их година ХХ в. постаје део академског изучавања књижевности. Крајем 70-их бајке почиње да објављује Гроздана Олујић, а Владимир Стојшин у српску **д. к.** уноси магични реализам. У 80-им и 90-им годинама ХХ в. социјалистичка идеологија замењена је неолибералним и националним матрицама, а уз то су асимиловани рефлекси постмодерне поетике. Најистакнутији песници су Владимир Андрић, Влада Стојиљковић, Mошо Одаловић, Поп Д. Ђурђев и Дејан Алексић. Проза се типолошки разгранава. Најистакнутији писци су Весна Алексић, Весна Ћоровић Бутрић, Игор Коларов и Урош Петровић. Најзначајније антологије српске **д. к.** су: Б. Ћосић, *Дечја поезија српска* (Бг – Н. Сад 1965); Д. Радовић, *Антологија* с*рпске поезије за децу* (Бг 1984); С. Ж. Марковић, *Антологија српске приче за децу* (Бг 1984); *Антологија српских поема за децу* (Бг 1986); С. Ж. Марковић, М. С. Марковић, *Антологија српске приче за децу* (Бг 2015); З. Опачић *Антологија књижевности за децу 1–2* (Н. Сад 2018). ЛИТЕРАТУРА: М. Шевић, *Дечја књижевност српска. Оглед историјског прегледа*, Н. Сад 1911; С. Ж. Марковић, *Записи о књижевности за децу*, Бг 1971; М. Данојлић, *Наивна песма*, *Огледи о дечјој књижевности*, Бг 1976; Н. Вуковић, *Увод у књижевност за дјецу и омладину*, Нк 1989; Ф. Аријес, *Векови детињства*, Бг 1989; П. Хунт (ур.), *Understanding children's literature: key essays from the second edition of The international companion encyclopedia of children's literature*, London – New York 2009; Т. Петровић, *Историја српске књижевности за децу*, Н. Сад 2008; Ј. Љуштановић, *Брисање лава*, Н. Сад 2009; Љ. Пешикан-Љуштановић, *Госпођи Алисиној десној нози, Огледи о књижевности за децу*, Н. Сад 2012; М. Милинковић, *Историја српске књижевности за децу и младе*, Бг 2014; М. Хамершак, Д. Зима, *Увод у дечју књижвност*, Зг 2015; С. Шаранчић Чутура, *Фолклорно у простору наивног: усмена књижевност у контексту књижевности за децу*, Со 2017; З. Опачић, (*Пре)обликовање детињства*, Бг 2019. Јован Љуштановић \*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)