# ДЕБЕЉАК, Маргита

**![SE_IV_Margita-Debeljak.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/se-iv-margita-debeljak.jpg)ДЕБЕЉАК**, **Маргита**, играчица, балетски педагог, фолклориста (Сарајево, 25. I 1905 <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> Нови Сад, 18. IV 1989). У Сарајеву је завршила Учитељску школу (1923), добила основе класичног балета (А. Петрович, О. Соловјева) и похађала приватну Музичку школу проф. Сузина (1918<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1923). Класичан балет учила на балетском одсеку Моцартеума (Салцбург, 1935), који је водио Х. Кројцберг, те код О. Преображенске (Париз, 1938), Карин Шнајдер (Грац), а касније и у Школи класичног и модерног балета Р. Цајић Живковић (Београд, 1940). Знање из области модерне игре, гимнастике и ритмике стицала је 1935<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1939. на летњим течајевима у школама Жака Далкроза (Париз), Мери Вигман (Берлин) и Лабан-Јосова (Лондон). Од 1930. до 1947. радила са децом и омладином у свом приватном студију (Сарајево, Бањалука, Карловац), приређивала концерте (и сама играла), држала предавања о балету, модерној игри, фолклору. Када је 1934. отворила Студио за уметничку гимнастику, ритмику и модеран балет у Бањалуци, био је то један од центара пропагирања новог смера у игри, све популарнијег у Европи. Септембра 1946. гостовала је са својом школом у Новом Саду. У Нови Сад је премештена фебруара 1947. и постављена за наставника фискултуре у Непотпуној мешовитој гимназији са обавезом да у КУД „Светозар Марковић", али и у позоришту, целовитије приступи подизању и припреми играчког кадра за Војвођанско народно позориште. При новоотвореном Драмском студију радила са ученицима *сценске кретње*, а старије полазнике Балетског одсека убрзаним радом оспособљавала за потребе репертоара. Радила је по сопственом Наставном плану и програму, а залагала се за отварање Балетске школе у Новом Саду. Када је 1948. школа основана, постала је њен први директор и наставник за класичан балет, карактерне игре, ритмику и фолклор. У циљу реформе балетских школа, 1956. упућена је у Лондон, а по повратку унела новине у наставни процес и унапредила методику рада. Школа је постала расадник кадра ширег значаја. До одласка у пензију 1963, извела је пет генерација дипломираних ученика (играча, кореографа, педагога), међу којима су М. Матић Миленковић, Љ. Мишић, С. Савић, С. Илић Живанац, В. Јелкић, Е. Марјаш, А. Баранковски и К. Дињашки. С њом су радили истакнути играчи и кореографи, афирмисани у свету (С. Гребелдингер и Н. Петров, САД). Руководила је Балетском секцијом Пионирског позоришта „Чика Јова Змај" (основано 1946). Као кореограф **Д.** је припремала концерте својих ученика и сопствене сценске наступе, те била аутор вежби и игара на слетовима и гимнастичким приредбама. Сарађивала је са позориштима у Бањалуци и Новом Саду. Дала је допринос изучавању нашег фолклора. Објавила је и око 30 текстова о уметничкој игри у времену када се код нас о њој мало знало и још мање писало.

ЛИТЕРАТУРА: М. Тодоровић, „Јубилеј 25 година рада наставнице Средње балетске школе у Новом Саду Маргите Дебељак", *Наша сцена*, 5. IV 1956; С. Грбић Сотић, *Освајање игре*, Сар. 1986; С. Савић, *Четрдесет година Балетске школе у Новом Саду, 1948/49<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1988/89*, Н. Сад 1989; *Српско народно позориште <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> Нови Сад*, *БАЛЕТ. Првих педесет година* *(1950<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>2003)*, Н. Сад 2003/2004; С. Савић (прир.), *55 година Балетске школе у Новом Саду*, Н. Сад 2004; Љ. Мишић, *Уметничка игра у Новом Саду од 1919. до 1950. године*, I, Н. Сад 2009.

Љиљана Мишић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)