ДАВИД, Андраш

ДАВИД, Андраш (Dávid András), компаратиста, преводилац, универзитетски профeсор (Орловат, Банат, 31. I 1935 – Нови Сад, 2. VIII 1996). Вишу учитељску школу завршио у Новом Саду, докторирао 1964. у Будимпешти са темом Мађарске историјске личности у јужнословенским јуначким песмама , коју је одбранио и на Филозофском факултету у Новом Саду 1972 ( Délszláv epikus énekek – magyar történeti hősök , Н. Сад – Будимпешта 1978). Радио као професор српског и мађарског језика, сарадник покрајинског Педагошког института, директор Покрајинског завода за издавање уџбеника. Предавао на Катедри за мађарски језик и књижевност ФФ у Новом Саду 1968 – 1974, биран за доцента 1974, а потом радио на Катедри за педагогију у Осијеку 1982 – 1984. и на Катедри за хунгарологију Филолошког факултета у Београду 1994 – 1996. Уредио неколико антологија мађарске и јужнословенске народне епике и песничких збирки. Значајан је његов рад на истраживању историје југословенко-мађарских књижевних и културних веза ( Јанус Панониус код Јужних Словена , Будимпешта 1975; Мостови узајамности. О југословенско-мађарским културним и књижевним везам а, Н. Сад 1977). 

 ДЕЛА: Egyazon az égtájon , Н. Сад 1993. 

 ЛИТЕРАТУРА: I. Fried, „A kölcsönösség hídjai", Kortárs , 1979, 23, 2; О. Penavin „Magyar népballadák – szerbhorvát nyelven", Üzenet , 1981, 4; I. Szeli, „In memoriam", Híd , 1996, 8 – 9. 

 Марија Циндори Шинковић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)