# ДАНУБИУС **ДАНУБИУС**, фабрика тестенина из Новог Сада, основана 1918. Производња је покренута 1919, а поред фабрике деловао је и велики млин. Први парни млин на ваљке подигнут је у Новом Саду још 1864, а 1872. замењен је новим на углу Кисачке и Темеринске улице, који је радио све до новијих дана, па је у свом деловању с њим била повезана фабрика тестенина **Д**. Фабрика се налазила у Радничкој улици 20 све до 1976, када је дислоцирана (улица Каналска 1 где се налази и данас). Велики млин је 1960. изграђен код ушћа Канала у Дунав, а потом се ту 1976. дислоцирала и фабрика тестенина. Производила је тестенине, пре свега, шпагете, макароне, резанце, читаву палету разних кексова и вафла. **Д.** је обухватао, а обухвата и данас као деоничарско друштво у свом саставу, и фабрику тестенина и велики млин. Фабрика је реконструисана 1976: уз млин и силосе изграђена су нова постројења, с најсавременијом опремом увезеном из Италије. Нова фабрика је производила тестенине свих врста у годишњем обиму око 10.000 т. На тржиште је **Д.** потом износио више облика тестенина, кратке, дуге и мотане, а јавиле су се и јајчане, с додацима протеина, спанаћа, шаргарепе, кукуруза или витамина А. Роба се испоручивала у ринфузи (врећама од 20 кг) и паковањима од 250, 400 и 500 гр. У овом периоду једна четвртина производње **Д.** се извозила. У млину **Д.** 1995/96. извршена је велика реконструкција: основне машине за млевење замењене су новима (ваљци, сита и чистилице гриза), а у процес млевења уведени су рачунари, па је новосадски млин постао један од најмодернијих у Србији. Усавршавањем технолошког процеса и увођењем нове технологије започиње производња прашкастих производа на бази пшеничног скроба. Нови производи су добили назив *данос* (од **Д.** Нови Сад). Инстант смеша за кремпите (кремикс) нашла је добар пријем код потрошача, исто као и ванилин и шећер у праху. Из асортимана производа **Д.** тестенина на тржишту су препознатљиви: резанац, дуги и чипкасти, макароне, фифелина, шпагета, спирала, пужић, гркљанчић глатки, резанац кратки, звездица, флекица, машница, тарана, гнездо фиделина, матасин, канелони, домаћи мотани резанац, болоњска капица, болоњска машница. Фабрика је почевши од 1961. издавала лист ***Д.*** који је извештавао запослене и ширу јавност о раду фирме, те доносио занимљивости из прошлости ове индустрије. У фабрици је од почетка 2000-их радило око 360 запослених. Од 2006. **Д.** послује у саставу „Делта Аграра", а у оквиру „Делта" система. Фабрика је потпуно оспособљена за складиштење и сушење житарица, као и за транзитне послове – пријем, утовар, истовар и отпрему вагонима и бродовима. Билеров млин за пшеницу с компјутерским вођењем, инсталиран у **Д.** у априлу 2009, дневно преради 300 т пшенице од које се производи брашно различитих врста, за све намене. Главне категорије брашна које производи **Д.** су тип 400 оштро, тип 400 меко и тип 500. Млин је у потпуности компјутеризован. Сви готови производи пре изласка из млина пролазе кроз машине које у потпуности елиминишу могуће присуство ларви и инсеката. Билеров млин представља корак даље и у заштити животне околине, јер се у атмосферу враћа потпуно чист ваздух, а за прераду једне тоне пшенице утроши двоструко мање енергије у односу на млинове претходне генерације. **Д.** располаже и највећим силосом у Србији, капацитета 65.000 т, док фабрика тестенина, капацитета 7.000 т годишње, производи све врсте тестенина, уз примену ИСО стандарда 9001:2000 и 22000:2005. Тестенине из **Д.** деле се у две категорије: дурум и витаминизиране. Дурум тестенине производе се од најквалитетнијих сировина дурум пшенице, односно њеног продукта млевења – семолина. Витаминизирана тестенина **Д.**, у више облика, производи се од пшеничне крупице, с додатком витамина А и Д3. Сосеви за тестенине **Д.** потпуно су природни, немају никаквих вештачких боја, арома и адитива. Производе се у четири укуса: с босиљком, маслинама, чилијем и паприком. Године 2014. уведена је нова линија у производном систему фабрике **Д.**, па је поред побољшавања квалитета производа и асортимана, повећана годишња производња тестенина на 15.000 т. ЛИТЕРАТУРА: Б. Петровић, *Нови Сад*, Нови Сад 1963; Г. Јовановић, „Метална индустрија", у: *Општина Нови Сад*, 2: *Друштвена географија*, Н. Сад 1990; Т. Милитар, *Нови Сад на раскрсници минулог и садашњег века*, Н. Сад 2000; М. Ердујхељи, *Историја Новог Сада*, Н. Сад 2002; В. Гарача, „Споменици индустријског значаја на територији Новог Сада и околине", *Туризмологија* (интернет магазин). Драган Р. Петровић \*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)