# ДАНОН, Оскар
**ДАНОН, Оскар**, диригент, композитор, универзитетски професор (Сарајево, 7. II 1913 – Београд, 18. XII 2009). Један је од најистакнутијих диригената некадашњег југословенског простора. Његов музички пут водио је из Сарајева у Праг где је, од 1932. до 1938, на Конзерваторијуму студирао дириговање (П. Дедечек, В. Талих) и композицију (Ј. Кржичка, Ј. Сук), а на Карловом универзитету музикологију (З. Неједлиј, Х. Хутер). Докторирао је 1939. одбранивши дисертацију „Клод Дебиси и музички импресионизам, почетак декадансе у музици". Усавршавао се на мајсторским курсевима диригента Б. Валтера. Током студија наступао је као диригент певачких друштава с којима је изводио и дела југословенских композитора. По повратку у Сарајево био је диригент у Народном позоришту, Сарајевској филхармонији, те у певачким друштвима „Лира" и „Слога". Био је један од оснивача друштва пријатеља уметности „Колегијум артистикум". Комунистичке идеје прихваћене у току студија у Прагу и левичарски рад у Сарајеву упутили су га 1941. у НОБ. Уз војне и политичке функције, водио је различите музичке ансамбле, а од 1943. био је руководилац Казалишта народног ослобођења о чијем је музичком животу касније често до детаља сведочио у многим чланцима.
Најинтензивнији и најплодотворнији период његовог музичког деловања протекао је у Београду где је био диригент Београдске филхармоније (1944–1951), те диригент и директор Опере НП (1945–1964). Упознат са запаженим резултатима Опере, оствареним између два светска рата, успео је – у сарадњи са драматургом Б. Драгутиновићем и захваљујући изврсним диригентима (К. Барановић, Д. Миладиновић), оперским солистима (М. Чангаловић, Р. Бакочевић, Д. Поповић, М. Бугариновић), одличном хору (М. Бајшански), редитељима (М. Сабљић, Ј. Кулунџић, Б. Гавела), сценографима и костимографима (В. Жедрински, М. Ристић, М. Бабић Јовановић), али и балетским солистима (Д. Сифниос, Д. Трнинић), редитељима и кореографима (Д. Парлић) – не само да одржи достигнути ниво, него и да реализује „златни период" Опере и Балета НП. Дела словенских композитора (Мусоргског, Бородина, Чајковског, Прокофјева, Шостаковича, Христића, Херцигоње, Маснеа и др.), али и из стандардног светског оперског репертоара, извођена претежно под његовим диригентским вођством од 1951. до 1969. на гостовањима у европским оперским кућама и фестивалима (Единбург, Атина, Визбаден, Салцбург, Фиренца, Беч, Париз, Лозана, Брисел, Амстердам, Хаг, Ротердам, Венеција, Монте Карло, Варшава, Каиро, Торино), демонстрирала су потпуно нов, савремен приступ и доживела изузетна признања тамошње публике и званичне критике.
Био је професор Музичке академије у Београду (1963–1970), шеф диригент Словеначке филхармоније у Љубљани (1970–1974) и Загребачких симфоничара РТЗ (1980–1982). Диригујући претежно дела савременог репертоара, гостовао је у значајним светским културним центрима. На концертном подијуму, као и приликом извођења опера и балета, долазили су до изражаја његова музикалност, бујан темперамент, осмишљеност и драмско тумачење садржаја, те препознавање стилских посебности композиција које је изводио. Поред партизанских масовних и народних песама (*Песме борбе и победе*, *Личка балада*, *Козара*, *Коњух планином*), аутор је клавирске, камерне (*Гудачки квартет*, *Дувачки трио*) и сценске музике (Б. Џонсон, *Волпоне*; В. Шекспир, *Много буке ни око чега*), те *Скерца за оркестар* и романтичарско-импресионистичког циклуса *Незнанка,* *седам љубавних минијатура за бас и симфонијски оркестар*, по поетском тексту О. Давича. Његове студије, чланци, пропагандни текстови и небројени интервјуи објављивани у стручним часописима (*Ритмус*, *Творб*а, *Звук*, *Музика*, *Уметност и критика*, *Књижевне новине*), те дневној (*Борба*, *Политика*) и недељној штампи (*НИН*), откривају његова настојања на популаризацији музике и њеном приближавању што ширим слојевима грађана. Био је први генерални секретар Савеза композитора Југославије (1950) и председник Удружења музичких уметника Србије (1955–1957). Добитник је Октобарске награде Београда (1958). Одликован је Орденом братства и јединства I реда и Партизанском звездом II реда. Биран је за члана ван радног састава Академије наука и умјетности БиХ (2008).
ЛИТЕРАТУРА: С. Хрибар, *О. Данон*, *Ритмови немира*, Бг 2005.
Роксанда Пејовић
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)