ДАЊИ, Магдолна

ДАЊИ, Магдолна (Danyi Magdolna), песник, критичар, универзитетски наставник (Палић, 10. XI 1950 – Палић, 10. XI 2012). Дипломирала 1980. на Филозофском факултету у Новом Саду, магистрирала у Билефелду са темом о Полу Целану ( Paul Celan (metaforikus) főnévi szóösszetételeinek értelmezéséhez , Н. Сад 1988), где је и докторирала са темом о семантичкој анализи песничких исказа Јаноша Пилинског (1990). Главни и одговорни уредник часописа Új Symposion 1974 – 1980, уредник Híd- а 1983 – 1985 . Од 1985. асистент, од 1990. доцент на Катедри за мађарски језик ФФ у Новом Саду. Добитник награде „Ервин Шинко" и часописа Híd . У својој лирици ( Palicsi versek , Н. Сад 1995; Enyhülеt és felröppenés , Суб. – Н. Сад 2013) и теоријским промишљањима ( Értelmezések , Суб. – Н. Сад 2010) трага за метафоризaцијом и симболизацијом основних значења речи у поетском исказу („Предмети спасавају себе у распадању,/ У деобама што не престају/ Док их схватиш, већ нису исти,/ тако се и крњи поткраде лепоти"). 

 ДЕЛА: песме: Sötéttiszta , Н. Сад 1975; Rigólesen , Н. Сад 1988; студије: Czóbel Minka , Н. Сад 1980. 

 ЛИТЕРАТУРА: О. Tolnai, „Mind pontosabban lenni", Мисао-Gondolat , 9. III 1976; B. Thomka, Töménység, szigorúság, fegyelem , Печуј 1993; Cs. Utasi, „Huzatos ház", у: U. Cs. Fekete hold , Н. Сад 1994; I. Bori, A jugoszláv magyar irodalom története , Н. Сад 1998. 

 Марија Циндори Шинковић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)