# ДАМАСКИНИ

**ДАМАСКИНИ**, зборници проповеди и поучних предавања из православног богословља, које је писао и изговорио монах, касније епископ солунски Дамаскин (†1570), из цариградског манастира Студион, чији монаси због тога носе атрибут Студити. Осим у Грчкој, што је природно јер су говорени и писани грчким народним језиком, штампани су у Млецима више пута, а зборника у преводу има на целом балканском простору, у Бугарској, Србији и Македонији, али и у Русији. Преводи су настали убрзо по њиховој појави на грчком, зато имају велику филолошку вредност. Неки нису преведени са грчког него са бугарског (или их је преводио Бугарин) зато се у српскословенском тексту јављају бугаризми. Познати су зборници Панагурски из XVI и Еленски из XVII в. Преводиоци су Григорије Прилепски, поп Теодор Врачански, Јосиф Брадати и посебно значајан преводилац јеромонах Самуило (Бакачич), руски монах из Украјине који је у Хиландару 1691. превео један зборник. Оригиналан наслов *Тисаврос* (Θησαυρος: благо) у српском се најчешће јавља као *Слова Дамаскина монаха иподјакона, учитеља и Студита*, а Самуило преводи оригиналан наслов *Сакровиште* (ризница). Популарност су стекли због живог народног говора (писани су простим језиком српским) и избора тема (празници, пост, милостиња, кајање, исповест). Осим чистог превода јављају се и прераде, а често на крају зборника има и додатака других аутора (Метафраст, Златоуст). Међу власницима српскословенских превода су епископи, свештеници, манастири, сеоске цркве и појединци (Мојсије, себешко-вршачки епископ 1713<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1724; карловачки прота Живан Црногорац, манастир Партош, Каменица, Сопот, Полат, Никола). Д. Руварац описао је два зборника из Библиотеке Српске патријаршије (Д. Руварац, *Два зборника проповеди Дамаскина Студита*, Ср. Карловци 1922). О **Д**. постоји богата литература на бугарском (Д. Петканова Тотева, *Дамаскините в б*ъ*лгарската литература*, София 1965) и македонском језику (П. Илиевски, *Крнински дамаскин*, Ск 1972; Р. Угриновска Скаловска, *Дамаскини, македонски преводи од 16 до 19 век*, Ск 1975).

ЛИТЕРАТУРА: Д. Богдановић, *Историја старе српске књижевности*, Бг 1980.

Радомир Милошевић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)