# БУХА, Алекса

**![001_Aleksa-Buha.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-06/scaled-1680-/001-aleksa-buha.jpg)БУХА, Алекса**, филозофски писац, универзитетски професор, политичар (Рибари код Гацка, Република Српска, 21. XI 1939). Филозофију и германистику студирао на Филозофском факултету у Сарајеву (1959<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1964) и на Слободном универзитету у Берлину (1962/63). Докторирао 1975. тезом „Марксизам Карла Корша". До 1971. био секретар сарајевског часописа *Преглед*, а потом до 1992. предавао на Одсеку за филозофију и социологију ФФ у Сарајеву предмет Историја филозофије од Канта до Хусерла. Био је уредник филозофске библиотеке *Logos*. Један од обновитеља Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета" и један од оснивача Српске демократске странке (СДС). У заједничкој скупштини СР БиХ 1990. биран за посланика на листи СДС, а од 1992. до 1998. био посланик у свим сазивима скупштине и министар иностраних послова у владама Републике Српске. Учествовао у свим преговорима који су 1995. довели до Дејтонског споразума и признања РС у оквирима БиХ. Члан Сената РС. Од 1998. до 2008. редовни је професор ФФ у Бањалуци. Редовни је члан АНУРС. Превео с немачког значајна филозофска дела Канта, Хегела, Касирера, Гелена, Финка, Адорна, Блуменберга, Апела. Бави се историјом филозофије, посебно немачким идеализмом (*Етика њемачког класичног идеализма*, Сар. 1986; *Ка темељним извјесностима*, Бг 1999). Кључне моменте нововековног мишљења разумева као трагање за темељним извесностима у чијем исходу је увид исконске подударности човека и света. У књизи *Идеје versus историја* (Сар. 1990) држи да пре испитивања односа идеја и историје ваља истражити стваралачке и практичке диспозиције актера историје. Не поистовећујући логички и историјски развој, следи историјско-материјалистички метод, који види као близак моделском и аргументативном мишљењу. Носилац је Ордена Немањића и Ордена Његоша I реда.

ДЕЛА: *Карл Корш. Један отворени марксизам*, Бг 1977; *Аргументи за Републику Српску*, Н. Сад 1996 (*Arguments en faveur de la République Serbe*, Lausanne 1999); *Филозофски аспекти глобализације*, Бл 2007; *Српска у контексту*, Ист. Сар. 2008; *Филозофска самоподсјећања*, Бг 2010.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Баста, „Јединство теорије и праксе", *Књижевна реч*, 1979, 8; „Хегел и Маркс као саговорници", *Борба*, 21. VI 1990; В. Симеуновић, „Свијет идеја и реални ток историје", *Дијалог*, 1990, 3<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>4.

Илија Марић

\*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)