БУРИЈАН, Рихард

БУРИЈАН, Рихард (Burian, Richard), лекар, физиолог, универзитетски професор (Беч, 8. I 1871 – Њујорк, 2. V 1954). Дипломирао на Медицинском факултету у Бечу 1894. Оснивач је Физиолошког института у Београду који данас носи његово име. Наставничку каријеру започео у Лајпцигу, а 1900. изабран за доцента на истом Универзитету. Пре доласка у Београд био наставник физиологије на више аустријских и немачких факултета у Бечу, Инзбруку, Хановеру и Лајпцигу, а био је и директор Физиолошког одељења Напуљске зоолошке станице. На инсистирање М. Јовановића Батута дошао у Београд и постао редовни професор физиологије на новооснованом Мед. ф. 1920. У зимском семестру 1922/23. започео своја предавања на немачком језику, а након две године предавао и на српском. Поред развоја наставе, старао се и о подизању и уређењу зграде Физиолошког института која је завршена 1927. У згради је основано више експерименталних лабораторија из фонда Елси Инглис из Шкотске. Године 1923. изабран је за декана Мед. ф., пошто је примио југословенско држављанство. До пензионисања био је декан у више наврата (1923/24, 1926/27. и 1933/34). Научни интерес Б. био је у домену физиологије нерава и мишића. Заједно са својим сарадником И. Ђуричићем, поставио је хипотезу о двојности сложеног процеса активације попречно-пругастих мишића, која је тек после тридесет година верификована уз примену савремене опреме. Необјављени експерименти Б . су уништени за време бомбардовања. Одшколовао је многобројне сараднике који су га наследили на Мед. ф., али и као наставници физиологије на другим факултетима у Београду (Ветеринарском, Фармацеутском, Пољопривредном) и медицинским факултетима у Југославији (Сарајево, Нови Сад и Скопље). Аутор је већег броја радова из биохемије (најзначајнији о разлагању мокраћне киселине), упоредне физиологије и физиологије нерава и првог уџбеника физиологије на српском језику, који је доживео три издања. Био је дописни члан СКА од 1926. После пензионисања наставио је да живи у Београду, где је провео и године немачке окупације, одбијајући да се изјасни као Немац. Године 1947. отишао је у САД (Хановер, поред Бостона) код свог сина где је и преминуо. 
 ДЕЛА: Физиологија , I – III, Бг 1939. 
 ЛИТЕРАТУРА: М. Савићевић, Професори Медицинског факултета у Београду , Бг 2003; Познати српски лекари: биографски лексикон , Бг – Торонто 2005. 
 Љиљана Гојковић Букарица 
   
 *Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)