# БУНАР

**БУНАР**, дубок отвор у земљи у који се слива подземна питка вода. Над њим је „кров", најчешће од дрвета. Има ограду од поплета (некад облепљену блатом), дрвета или, у новије време, од камена и два стуба на која се поставља сантрач (дизалица). Над њим је покривач који штити отвор **б.** од падавина, а на сам отвор се поставља и поклопац који штити воду од прљавштине. У прошлости није свака кућа имала свој **б.**, него су постојали заједнички сеоски и **б.** по градским махалама, који су били стециште друштвеног живота, место окупљања, размена информација и дружења. У северним крајевима Србије, у Војводини, на ливадама које су служиле за испашу стоке и на салашима, копани су посебни **б.**, познати као ђермови. По народном веровању, аналогно с природним дубоким јамама и провалијама, **б.** је „улаз у доњи свет" и стециште демона.

ЛИТЕРАТУРА: С. Вукосављевић, *Историја сељачког друштва*, II, *Социологија становања*, Бг 1965; А. Дероко, *Народно неимарство*, I, *Село*, Бг 1968; Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, *Српски митолошки речник*, Бг 1998.

Милош Матић

\*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)