# БУКУРЕШКИ МИР 1886 **БУКУРЕШКИ МИР 1886**, склопљен после неуспелог покушаја Србије да ратом спречи уједињење Бугарске и Источне Румелије, које је представљало кршење одлука Берлинског конгреса и угрозило српске интересе у Македонији. Велике силе предложиле су обуставу рата зараћеним странама 24. новембра, а аустроугарски посланик у Београду гроф Кевенхилер присилио је бугарског кнеза Батенберга на примирје 27. XI 1885. Пошто се Србија и Бугарска у непосредним преговорима нису могле споразумети, на позив српске владе умешале су се велике силе. У тексту примирја који је утврдила комисија у Бечу, састављена од војних аташеа великих сила, 21. XII 1885. донете су следеће одлуке: да ће Србија и Бугарска наименовати пуномоћнике ради закључења мира и да ће војске обе државе, најпре српска, а затим бугарска напустити туђу територију. Мировни преговори вођени су од 4. фебруара до 3. III 1886. под сталним надзором великих сила, које су спречиле зараћене стране да расправљају о споровима који су постојали пре Берлинског конгреса. Бугари су одустали од ратне одштете уколико им силе признају уједињење, па је на предлог српске владе мировни уговор имао само једну тачку – да се успоставља мир између Краљевине Србије и Кнежевине Бугарске. Уговор су потписали 3. марта у име Турске као бугарског сизерена Абдулах Меџид-паша, у име Србије Чедомиљ Мијатовић, а у име Бугарске Иван Гешов. Конвенцијом између Турске и Бугарске од 1. IX 1886. кнез Батенберг је признат за гувернера Источне Румелије на пет година. Обе земље су се сагласиле да једна другој пруже војну помоћ у случају напада на једну од њих. ЛИТЕРАТУРА: С. Јовановић, *Влада Милана Обреновића*, II, Бг 1927; Р. Љушић, *Историја српске државности*, II, Н. Сад 2001. Урош Татић \*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)