# БУКОВИЦА

**БУКОВИЦА**, област у северозападној Далмацији ограничена на северу планином Велебит, на западу Каринским и новиградским морем, а на југоистоку реком Крком. Југозападна граница према Равним котарима није маркантна. Издужена је правцем северозапад<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>југоисток и заузима површину од око 1.100 км<sup>2</sup>. Важни путеви пролазе периферијом **Б**. Јадранска магистрала је даље ка западу и југу, а путеви који је спајају са Книном су северно (ка Обровцу) и источно (ка Шибенику) од ње. Пресеца је само неколико путева локалног значаја и пруга Книн<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>Задар. Југоисточну половину **Б.** чини ниска и заравњена кречњачка Кистањска површ с надморском висином 200<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>300 м. Виши брдовити терени су ка северозападу, а највише је брдо Орљак (Јуришинка, 674 м). Постоји неколико малих крашких поља, увала и вртача са земљиштима погодним за обраду. Највећи део терена је скаршћен и под жбунастом вегетацијом. Реке су на периферији области: Зрмања на северу, а Крка на истоку. На **Б.** је мали број насеља и становника. Два већа насеља су Обровац са 1.055 становника (2001) на северозападној и Бенковац са 2.622 становника (2001) на југозападној периферији. Положаји села везани су за веће површине обрадивог земљишта. Од 53 села у општини Бенковац, само пет има више од 1.000 становника, а у општини Обровац само два од 15. Срби су овде чинили већину становништва. До великих промена дошло је током последњег грађанског рата. Године 1948. у срезу Бенковац Срби су били већинско становништво са 24.708 лица или 52,8%, а већину популације чинили су у 28 од укупно 49 насеља. После прогона који се догодио током грађанског рата њихов број се нагло смањио. Расположиви подаци пописа из 2001. нису упоредиви са претходним, али тада су у Задарској жупанији, којој припада и **Б.**, Срби чинили 3,53% становништва, ни у једној општини нису били већинско становништво, а најбројнији су били у Обровцу са 12,8% (1948. 48%) и Бенковцу 7,5% (1948. 50%). **Б.** је аграрно подручје, с ограниченим условима за пољопривредну производњу. Боксит се експлоатише код Обровца и Ервеника, а угаљ у Биовачком Селу. Мали индустријски погони постојали су у Обровцу, Бенковцу, Кистању, Ервенику и Мокром Пољу.

Јован Ј. Илић

**[![001_Bukovica.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-05/scaled-1680-/001-bukovica.jpg)](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-05/001-bukovica.jpg)**

\*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)