# БУКА

**БУКА**, сваки нежељени звук. Проблем **б.** решава се поступцима у оквиру звучне заштите. Јака **б.** призната је као трећи по важности загађивач радне и животне средине, иза ваздуха и воде. Има на људски организам дејство слично стресу. Изузетно јака **б.**, која се јавља на неким радним местима или местима забаве, може при дужем излагању довести и до оштећења слуха. **Б.** нижег нивоа угрожава сан и одмор или омета концентрацију при раду. **Б.** још нижег нивоа, некад једва приметна (у позоришним салама), не дозвољава да се распознају тише изговорени консонанти на сцени, чиме знатно смањује разумљивост текста. Због свега тога сузбијање **б.** важан је задатак цивилизованог друштва, па се оно регулише законским прописима. Професор Електротехничког факултета у Београду Александар Дамјановић отпочео је 1958, заједно са Стјепаном Ханом и својим сарадницима, прикупљање података у целој ондашњој Југославији о јачини **б.** у разним објектима као и о мерама заштите које се, локално или шире, организовано предузимају у нашој земљи, али и у иностранству. Поред неких раније обављених мерења, то је уједно била и прва практична примена акустике у делатности ЕТФ у Београду. У нашим крајевима још у средњем веку (у доба деспота Стефана) налази се први траг прописа везан за **б.** према којем ратници и други који долазе у деспотов двор не смеју својим понашањем, виком, смехом, кораком, стварати **б**. Тек крајем XIX и почетком XX в. у Србији су донесени прописи који забрањују узнемиравање грађана помоћу **б**.

Почетком 60-их година ХХ в. Савезна грађевинска комора финансирала је израду студије о звучној заштити зграда, што је 1967. довело до појаве Правилника о техничким условима за изградњу станова у којем се само један члан односи на потребну звучну изолацију. Потпунији обавезни прописи о звучној заштити у зградама јављају се 1970, а 1971. донет је и Правилник о заштити на раду и заштити животне средине. Године 1981. појавио се Правилник о заштити станова од комуналне **б.** (термин који је синоним за **б.** у животној средини) и завршена је прва верзија свеобухватних југословенских стандарда (републички никад нису постојали) из области грађевинске акустике, а затим се у понеким местима доносе и посебне градске одлуке, обављају систематска мерења градске **б.** и дели градско подручје по зонама бучности. Крајем ХХ в. и почетком ХХI у свему овоме се мало застало, али се 2009. јављају озбиљни покушаји да се ова делатност појача и усклади са прописима ЕУ. У новије време су се, поред факултета (Електротехнички, Машински, Рударско-металуршки, Заштите на раду у Нишу, Медицински) и њихових института, решавањем проблема **б.** бавили: Заводи „Црвена застава", Крагујевац; Индустрија „14. октобар", Крушевац; Индустрија мотора, Раковица; „Лола-Институт", Београд; Институт „ИМС", Београд, а нарочито много Институт „ИАМА", Београд.

ЛИТЕРАТУРА: Х. Ш. Куртовић, П. Б. Правица, Д. Д. Калић, *Примењена акустика у Србији*, Бг 2003.

Хуснија Куртовић

\*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)