# БУБЕ ЛИСТАРЕ **![001_Bube-listari.jpg](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-05/scaled-1680-/001-bube-listari.jpg)БУБЕ ЛИСТАРЕ**, инсекти који припадају породици Chrysomelidae и реду тврдокрилаца (Coleoptera). То су мали инсекти, ређе средњих величина, различитих боја, обично интензивно црвене, плаве, зелене, жуте, црне, смеђе, често с металним сјајем. Некада имају шаре у виду пруга, пега или тачака по вратном штиту и покрилцима. Тело је полулоптасто, ређе издужено, а некад мало дорзо-вентрално спљоштено. Усни апарат је за грицкање, пипци су кончасти, обично дугачки до половине тела. Ларве имају развијену главу са снажним усним апаратом за грицкање и кратким грудним ногама. Тело им је голо, зеленкасто, беличасто, жуто, наранџасто, често с црним тачкама и бројним брадавицама или потпуно прекривено слузи. Прелазе у стадијум лутке најчешће на листовима биљке хранитељке, ређе у земљи. Образују једну до две, ређе и три генерације годишње. Обично одрасли презимљавају и појављују се у пролеће с листањем вегетације. Ларве и имага се хране искључиво биљном храном, најчешће лишћем, ређе цветним деловима или кореном. **Б.** **л.** су типичне примарне штеточине. Често се масовно намножавају изазивајући голобрст на биљкама хранитељкама. Због појаве више генерација годишње, биљке домаћини могу у току једне вегетационе сезоне да претрпе двоструки или троструки голобрст. Штетније су у пољопривреди мада неке врсте представљају веома опасне штеточине појединих шумских врста дрвећа. Од прворазредних штеточина у пољопривреди треба поменути кромпирову златицу (*Leptinotarsa decimlineata*), луцеркину златицу (*Phytodecta fornicata*), житну пијавицу (*Lema melanopus*) и кукурузну златицу (*Diabrotica virgifera*). За шумарство економски су значајне: велика тополина **б. л.** (*Melasoma populi*), јовина **б. л.** (*Agelastica alni*) и храстов буваћ (*Altica quercetorum*). До сада је описано 35.000 врста **б. л.** са око 2.500 родова. Једна су од најбројнијих породица тврдокрилаца у свету. У Србији фауна **б. л.** је мало истражена. Познато је преко 250 врста **б. л.** углавном штеточина у пољопривреди и шумарству. ЛИТЕРАТУРА: Д. Томић, „Нека запажања у вези са масовним намножењем буба листара у околини Београда", *Шумарство*, 1952, 5, 2; М. Богавац, „Тополине бубе листаре", *Агрохемија*, 1960, 5; С. Живојиновић, *Шумарска ентомологија*, Бг 1968; З. Градојевић, „Прилог познавању фауне буба листара (*Coleoptera*, *Chrysomelidae*) Делиблатске пешчаре", у: *Зборник радова о фауни СР Србије*, Бг 1983; Н. Танасијевић, Д. Симова Тошић, *Посебна ентомологија*, I–II, Бг 1985; Љ. Михајловић, *Шумарска ентомологија*, Бг 2008. Љубодраг Михајловић \*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)