# БУБАМАРЕ **![001_BUBAMARE.jpg](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-05/scaled-1680-/001-bubamare.jpg)БУБАМАРЕ**, инсекти који припадају већем броју родова из породице Coccinellidae и реду тврдокрилаца (Coleoptera). Малог су полулоптастог или овалног тела, јарких боја, обично црвене, наранџасте, жуте или смеђе, с контрастним пегама или тачкама на вратном штиту и покрилцима. Пипци су кратки и главичасти, ноге кратке, глава мала, подвучена под вратни штит који је обично другачије обојен од покрилаца. Крила су добро развијена и релативно су добри летачи. Ларве су издуженог тела са снажним грудним ногама и зашиљеним трбухом. Одрасли примерци презимљавају у шумској стељи, под кором дрвета у људским становима, да би у рано пролеће напустили зимска склоништа, парили се и полагали јаја, из којих се убрзо развијају мале ларве које живе 1–2 месеца до стадијума лутке који траје 10 дана, а потом прелазе у млада имага. Када су узнемирене или нападнуте, симулирају да су мртве, скупљајући ноге и пипке уз тело, а на зглобовима задњих ногу испуштају течност жуте боје, веома оштрог и непријатног мириса. На овај начин, као и опомињућом бојом, пасивно се бране од непријатеља. **Б** су предатори лисних, штитастих, белокрилих ваши, лисних бува и гриња, па спадају у веома корисне инсекте који се успешно користе у биолошкој борби против поменутих штеточина. Ретко се неке врсте **б.** хране мицелијумима гљива и биљкама. Од фитофагних **б.** у пољопривреди су добро познате две опасне штеточине: луцеркина **б**. (*Subcoccinella vigintiquatuоrpunctata*), чије ларве и имага причињавају велике штете на луцерки, и *Epilachna chrysomelina* која оштећује диње, лубенице, краставце и тикве. У свету је познато око 2.000 врста **б**. Фауна **б.** у Србији није добро позната, а претпоставља сe да има преко 100 врста, од којих су најчешће: седмотачкаста **б.** (*Coccinella septempunctata*) и двотачкаста **б.** (*Adalia bipunctata*). У протеклој деценији у Европу је унета тзв. азијска **б.** (*Harmonia axyridis*) пореклом из тропске Кине. Успешно се одомаћила у Европи, а масовно се јавља и у Србији. Изузетно је прождрљива, те постоји опасност да ће угрозити наше (аутохтоне) **б.** јер се храни и њиховим јајима, ларвама и луткама. У неким земљама Европе постала је опасна штеточина за виноградарство јер се пред бербу грожђа одрасле увлаче у гроздове ради презимљавања па доспеваjу у каце за производњу вина. Због њиховог веома непријатног мириса добијено вино је лошег квалитета. ЛИТЕРАТУРА: С. Живојиновић, *Шумарска ентомологија*, Бг 1968; Н. Танасијевић, Д. Симова Тошић, *Посебна ентомологија*, I--II, Бг 1985; Љ. Михајловић, *Шумарска ентомологија*, Бг 2008. Љубодраг Михајловић \*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)