# БРЗОПИС

**БРЗОПИС**, тип ћириличког писма који се развио у XIII в. у дворској и великашким канцеларијама у Рашкој. У световним документима око четврте деценије тога века појављују се типолошки нови словни облици који су се до 80-их година употребљавали паралелно са старијим уставним словима, којима су се од почетка писале повеље. Из нестилизованог **б.**, где је словни низ исте висине као у уставном писму, настаје стилизовани канцеларијски **б**. Назива се још и дипломатички, будући да су њиме писане „дипломе" (тј. повеље) и друге световне исправе које су издавали владари, обласни господари па и црквени поглавари. Најстарији њиме писан документ је Врхлапска повеља краља Милутина из 1302. У Босни се до последње четвртине XIV в. у дипломатичким актима користи само уставна ћирилица и тек је у доба краља Твртка, у другој половини истог столећа, завладао **б**. Ово дипломатичко писмо одликује се смањењем висине словног низа и дубоким залажењем морфолошких делова слова у међупросторе. Дипломатички **б.** настаје угледањем на грчку и латинску канцеларијску или дипломатичку минускулу. У XIV в. престаје да буде искључиво писмо световних аката. У дворској канцеларији цара Душана **б.** се почињу писати и манастирске даровнице. Њиме се пишу и књиге, чак и оне верске садржине. С престанком рада државних канцеларија након пада српске државе акта се поново почињу писати и уставом. Крајем XV в. престаје да се употребљава дипломатички **б.**, а у употреби остаје обични, некалиграфски **б**.

ЛИТЕРАТУРА: П. Ђорђић, *Историја српске ћирилице*, Бг 1971; В. Јерковић, „Ћирилица српскословенског периода", у: *Предавања из историје језика*, *Лингвистичке свеске 4*, Н. Сад 2004.

Јасмина Грковић Мејџор

\*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)