# БРУТАЛИЗАМ

**БРУТАЛИЗАМ** (лат: *brutalis*: тежак, суров), свесно одабрана стилска форма за одређивање односа према архитектури, раширена међу млађим архитектима током 50-их гoдина XX в. У периоду 70-их година на архитектонској сцени Србије ствара самосвојни аутор Михајло Митровић. Већ почетком 60-их он у Београду гради неколико стамбених објеката који су композиционим и стилским својствима привукли пажњу стручне јавности. Временом се његова архитектура све више удаљава од функционалне и поприма елементе формализма. Током 60-их и 70-их година у његовим радовима могуће је дефинисати два супротна архитектонска концепта: нови **б.** и критички регионализам. Нови **б.** је присутан на неколицини његових стамбених објеката, а врхунац достиже у стамбено-пословном комплексу „Генекс-центра" на Новом Београду (1980). У Београду се издваја неколико група аутора који су на плану стамбене архитектуре радили са елементима стила **б.**: Бранко Алексић, Миленија и Дарко Марушић, Александар Стјепановић, Бранислав Караџић, Слободан Дрињаковић и Божидар Јанковић. Најзначајнији представник **б.** у Србији је Бранислав Јовин са зградом Урбанистичког завода града Београда (1970). На овој згради систем снажних бетонских стубова са бетонским парапетима и брисолејима употребљен је за први мотив ликовне обраде која је обогаћена наглашеним последњим спратом.

ЛИТЕРАТУРА: H. Koepf, *Bildwörterbuch der Architektur*, Stuttgart 1968; С. Малдини, *Енциклопедија архитектуре*, Бг 2004.

Бранка Ланцош Малдини

\*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)