БРУН, Бруно

БРУН, Бруно , кларинетистa, универзитетски професор (Храстник, Словенија, 14. VIII 1910 – Београд, 27. II 1978). Школовао се у Војној музичкој школи у Вршцу (1926) и Државној средњој музичкој школи у Београду (1943). Студије кларинета завршио на Музичкој академији у Београду (1945). Усавршаваo се (1952) на Париском конзерваторијуму код Улиса Делаклуза. Био је солиста Београдске филхармоније (1938 – 1955) и Београдске опере (1938 – 1965). Утемељио Дувачки одсек на Музичкој академији у Београду, на којој је најпре постављен за наставника (1945), а потом професорa кларинета (1947 – 1975). Обављао функцију проректора (1962) и ректора (1965 – 1968) Уметничке академије. Остао запамћен као виртуоз распеваног и топлог тона, чије су уверљиве интерпретације плениле критику и публику. Наступао као солиста и у саставу различитих камерних ансамбала у свим већим градовима тадашње Југославије и у иностранству (Немачка, Египат, Мађарска, Совјетски Савез, Кина, Вијетнам, Северна Кореја и др.). Успешно се бавио и композицијом. Поред инструктивне педагошке литературе ( Школа за кларинет , I – III, Бг 1950, 1956, 1975), запажена су и дела Рондо за кларинет и оркестар (1953), Избор малих комада за кларинет и клавир (1953) и Четири минијатуре за кларинет и клавир (1971). Добитник је Седмојулске награде за животно дело (1969). 
 Аница Сабо 
   
 *Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)