БРАШЊО, Иштван

БРАШЊО, Иштван (Brasnyó István), песник, прозаист, преводилац (Гунарош код Бачке Тополе, 15. VIII 1943). Студирао на Катедри за мађарски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Ради као слободни уметник. Један од најплоднијих мађарских писаца у Војводини. Објављује поезију, романе и новеле, као и дечју књижевност. Преводи са језика јужнословенских народа. Почео с песмама урбане инспирације, а затим открио свет свог детињства, па је велики део својих песама, као и романа и новела, везао за микросвет у залеђу Бачке Тополе. Поступцима магичног реализма открива богатство света који је затворен у себе, а живот доживљава на свој, традиционалан начин. Сложеност његовог језичког израза уздиже га изнад регионалног, те се затворена регија његових песама и романа претвара у симболе егзистенцијалног доживљаја. Романи Família (Н. Сад 1979) и Macula (Н. Сад 1988) спадају у најважнија остварења мађарске књижевности у Војводини. Преводио поезију Васка Попе, Пере Зупца, Паскала Гилевског, Ђуре Папхархајија и др., као и прозу Доситеја Обрадовића, Милорада Павића, Мирка Ковача и др. Добитник је награде „Невен" (1972, 1974), „Híd" (1976, 1988), „Карољ Сирмаи" (1978), преводилачке награде „Bazsalikom" (1978). На српском: Клопка (песме, Н. Сад 1977) и Згасле ватре (проза, Н. Сад 2007). 
 ДЕЛА: поезија: Vadvizek , Н. Сад 1966; Szociográfia , Н. Сад 1973; Kialudt tűz , Н. Сад 1974; Holdfény , песме за децу, Н. Сад 1974; Óda a regényhez , Н. Сад 1985; Bestiárium , Н. Сад 1990; новеле: Csapda , Н. Сад 1971; Lampion a fán , Н. Сад 1972; Tükrös Madonna , Н. Сад 1976; Gyöngyéletünk története , Н. Сад 1989; романи: Hósáv , Н. Сад 1981; Szokott-e ősz lenni Paraguayban , Н. Сад 1992; Az írmag , Н. Сад 1993; Kész regény , Н. Сад 1996; Vakta , Н. Сад 2003. 
 ЛИТЕРАТУРА: Z.Virág, A termékenység szövegtengere. A regényíró Brasnyó István , Н. Сад – Сегедин 2000; I. Bori, A jugoszláviai magyar irodalom története , Н. Сад 2007. 
 Јанош Бањаи 
   
 *Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)