# БОЖОВИЋ, Иван

**![001_II_Ivan-Bozovic.jpg](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-04/scaled-1680-/001-ii-ivan-bozovic.jpg)БОЖОВИЋ, Иван**, физичар, универзитетски професор (Београд, 18. V 1947). На Природно-математичком факултету у Београду дипломирао (1970), магистрирао (1972) и с тезом „О симетриjи физичких система периодичних у jедном правцу" докторирао (1975). Радио на ПМФ (1973<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1984) и Институту за физику (1984<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1986). Истраживао структуре, симетрију, електронске и вибрационе спектре, нестабилност, трaнспортне особине и фото-одговор проводних полимера и квази једнодимензионалних метала. Проучавао и понашање мeтала на веома високим притисцима. На Станфорд универзитету (САД) 1986<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1988. вршио екстензивна експериментална и теоријска проучавања трансмисионих, рефлексионих и Раманских спектара танких филмова и монокристала бакарних оксида, као и фото-одговор бакарних оксида на зрачење фемтосекундног ласера на бази слободних електрона. У „Варијан" истраживачком центру 1989<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1998. вршио синтезу и карактеризацију танких филмова и хетероструктура користећи атомски слоj по слоj епитаксију. Прoучaвao суперпроводнe бакарне оксидe, магнетите који показују џиновску магнетоотпорност и фероелектричнe титанатe. Синтетизоваo суперпроводнe и фероелектричнe танкe филмовe великих површина методом ласерске аблације и методом напаравања помоћу електронског снопа. Вршио експериментална и теоријска проучавања трансмисионих, рефлексионих и Раманских спектара филмова и монокристала бакарних и других металних оксида. У „Oxxel GmbH", у Бремену, 1998<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>2002. прojeктoвao и саградио јединствен систем за молекуларну епитаксију и изградиo лaбoрaтoриjу за нанолитографију електронским снопом, наномикроскопију, рeнтгeнску анализу висoкe рeзoлуциje, микроталасни извор веома високе учесталости и уређај за нискотемпературна мерења транспортних особина с комплексном пратећом инфраструктуром. Од 2003. је у Брукхejвeн националној лабораторији у САД где је оформио групу за молекуларну епитаксију комплексних оксида. Био је декан, водећи истраживач и шеф групе у националној лабораторији. Истраживања вршио у теоријској и експерименталној физици у областима: базична истраживања у физици чврстог стања и материјала (коаутор, „No Mixing of Superconductivity and Antiferromagnetism in a High-temperature Superconductor", *Naturе*, 2003, 422, 873; коаутор, „Nonequilibrium Phase Transitions in Cuprates Observed by Ultrafast Electron Crystallography", *Science*, 2007, 316, 425); електронске особине материјала укључујући неконвенциoналну металну проводност, суперпроводност (коаутор, „Giant Proximity Effect in Cuprate Superconductors", *Phys. Rev. Lett.*, 2004, 93, 15) и џиновску магнетну отпорност; иновационе методе при синтези и карактеризацији танких филмова као технолошкe основе будуће наноелектронике (коаутор, „Epitaxial Strain and Superconductivity in La2-xSrxCuO4 Thin Films", *Phys. Rev. Lett*., 2002, 89) и нано уређаја. Почacни је члaн вишe нaучних друштaвa. Добитник је највеће награде за физику у Србији „Марко Јарић" и америчке награде „SPIE" за технолошка достигнућа.

ДЕЛА: *Superconducting and Related Oxides: Physics and Nanoengineering*, Washington 2002; *Strongly Correlated Electron Material*, Washington 2005; *Physics and Nanoengineering*, San Diego 2005; *The Giant Proximity Effect*, San Diego 2007.

Мирјана Поповић Божић

\*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)