# БОЖИЋ, Светислав **![001_II_Svetislav-Bozic.jpg](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-04/scaled-1680-/001-ii-svetislav-bozic.jpg)БОЖИЋ, Светислав**, композитор, теоретичар музике, универзитетски професор (Лозница, 22. V 1954). Дипломирао (1977) и магистрирао (1979) на Одсеку за општу музичку педагогију Факултета музичке уметности у Београду. На истом факултету, где ради од 1980, редовни је професор теоријских предмета. У стваралаштву је окренут првенствено хорској духовној и световној музици која је инспирисана фолклором и мокрањчевским коренима. Поред хорских дела компонује вокално-симфонијску, симфонијску, камерну и солистичку музику. Бави се теоријским радом, посебно питањима везаним за модални систем мишљења. Дела су му извођена на Кипру, у Грчкој, Бугарској, Украјини, Мађарској, Италији, Швајцарској, Француској, Шпанији, Белгији, Великој Британији, Немачкој, САД, Португалији и Русији. Објавио ауторске компакт-дискове: *Венац Милоша Црњанског*, *Врата спаса*, *Литургија Св. Јована Златоустог*, *Свеноћно бденије*, *Метохијска појања*, *Духовна лира*, *Хиландарски палимпсест*, *Небесна литургија*, *Јутрење из херцеговачке Грачанице*, *Празнично вечерње*. Подстицај за стварање често налази у литерарним и поетским узорима. У области духовне музике истичу се дела за мешовити хор *Литургија Св. Јована Златоустог* (1992), *Опело у гис-молу* (1993), *Всеноћно бденије* (1994), *Страсна седмица* (1995), *Небесна литургија* (1999), *Духовна лира владике Николаја Велимировића* (1999), *Светосимеоновска духовна плетеница* (2003), *Светлости и сенке над Метохијом* (2004). У оркестарској музици окреће се симфонијској поеми (*Време смрти*, 1981; *Партита*, 1982; *Игра са радочела*, 1988; *Из давнина*, 1991; *Шапат Сентандреје*, 1994; *Последња љубав у Цариграду*, 1998; *Молитве преображења*, 1999; *Свитања над Љевишком*, 1999; *Четири портрета источног сна*, 2000; *Светлости преображења*, 2000; *Увертира 1804*, 2003; *Повратак на златни рог*, 2005; *Са плавим ветром на цариградском друму*, 2005) и концертантном жанру (*Кападокијско бденије*, поема за клавир и оркестар, 1991; *Лазарово бденије*, концерт за трубу и оркестар, 1996; *Багдала – лазаричка јутрења*, концерт за клавир и оркестар, 1997; *Метохијска појања*, концерт за клавир и оркестар, 1998; *Петроградски мозаик*, концерт за виолину и оркестар, 2001; *Антифон Георгија Бранковића*, концерт за оркестар, 2002). Камерној музици дао је велики број прилога за различите ансамбле: *Литургијски квартет*, *Подибарски жал*, *Сумрак на стазама Деспотовим*, *Кроз сан мој тавни и безброј суза наших* и *Епифаније Рождества* за камерни гудачки орекстар, *Пред конацима студеничким* за гудачки картет, сонате за фагот и клавир и виолину и клавир. Компоновао је комаде за соло виолину, клавир, флауту, виолу, хорну, фрулу, глас и гудаче, али и дела за нестандардне саставе попут *Ноктурна за Чарнојевиће* за четири харфе, *Антиохијски рефрен* за флауту и мешовити хор, *Атлас ветрова* за мешовити хор и дуваче и др. Значајан број дела посветио је солистичким инструментима (за флауту, клавир, чембало, виолончело, виолу). Бројни су и циклуси соло песама на стихове М. Настасијевића (*Елегија*, *Муклине*), М. Црњанског (*Суматра*, *Химна*, *Беспућа*, *Предосећање*) и Б. Радичевића (*Дитирамб*). Вокално-инструменталном жанру припадају *Октобарске химне*, поема за хор и оркестар (1985), опело *Лутају душе Крагујевца* (1989), *Са Карпата*, за два клавира, женски хор и гудаче (1991), *Сеобе*, за мешовити хор и симфонијски оркестар (1992), *Слово љубве*, за мешовити хор и оркестар (1993), *Молитва Рачана*, за мешовити хор и гудаче (1995), *Ламент над Београдом*, за мецосопран, баритон, мешовити хор и гудачки оркестар (1999), *Тропар Стевану Мокрањцу* (2003). Добитник је бројних награда међу којима награде Вукове задужбине (1993), Октобарске награде града Београда (1995), награде Фондације „Браћа Карић" (1999) и Рачанске повеље (2004). Соња Маринковић \*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)