БОШКОВИЋ, Матеја Мата

БОШКОВИЋ, Матеја Мата , дипломата (Београд, 3. XI 1864 – Београд, 20. II 1950). Син научника и државника Стојана Бошковића. Правни факултет завршио у Паризу 1889. Већ наредне године ступио у дипломатску службу, која је с прекидима трајала до 1930. До I светског рата у земљи био на више секретарских места, а у иностранству службовао у Бугарској, Грчкој и Енглеској. Почетак рата затекао га је на месту изванредног посланика и пуномоћног министра у Лондону, где је потом остао до 1917. Национално веома опредељен, био је присталица уједињења у складу с политиком Николе Пашића, а и сам је, независно од тога, испољавао крутост према Југословенском одбору и његовим самосталним акцијама у Лондону, вођеним мимо српског посланства. Због тог сукоба био је премештен у Париз, где је радио уз Миленка Веснића. У време Конференције мира (1919) био један од чланова југословенске делегације. Његови сукоби с члановима Југословенског одбора, а отуда и с њиховим енглеским пријатељима, настављени су делимично и после рата, у полемици коју је водио са Ситоном Вотсоном. 
 ИЗВОРИ: Ј. Жујовић, Дневник , I – II, Бг 1986; П. Поповић, Из дневника , Бг 2001; М. Црњански, Ембахаде , Бг 2009. 
 ЛИТЕРАТУРА: M. Паулова, Југословенски одбор , Зг 1925; С. Скоко, Други балкански рат 1913 , Бг 1968; М. Екмечић, Ратни циљеви Србије 1914 , Бг 1973; Љ. Трговчевић, Научници Србије и стварање Југославије 1914 – 1920 , Бг 1987; М. Радојевић, Божидар В. Марковић (1874 – 1946). Политичка биографија , Бг 2007. 
 Мира Радојевић 
   
 *Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)