БОРОЈЕВИЋ, Никола

БОРОЈЕВИЋ, Никола , пјесник, официр (Оточац, 1796 – Карловац, 8. III 1872). У Љубљани и Бечу слушао разне науке. Примљен у аустријску војску као редов (1823), а пензионисан 1849. као оберлајтнант (поручник). Служио по граничарским караулама и гарнизонима (Оточац, Срб, Зрмања). Почео објављивати тек у зрелим годинама (од 1838), сарађујући, поред хрватских ( Даница илирска , Невен ), у свим важнијим српским књижевним листовима и алманасима ( ЛМС , Зимзелен , Даница , Матица ). Близак просвјетитељско-предромантичној и класицистичкој традицији: моралистичко-пригодан, сатиричан (помодност, одрођавање), с проаустријским домољубљем и српским родољубљем, конзервативан и утилитаран, али изузетног осјећања за пјеснички облик, доброг народног језика и преплета више пјесничких традиција. Залагао се за јединство и заједнички језик Срба и Хрвата. Улази у ред најзначајнијих појава српске поезије прије Б. Радичевића. Писао је и прозу, у фолклорно-просвјетитељским тенденцијама. Рукописна заоставштина му се налази у РОМС. 
 ДЕЛА: Сабрана дела , Бг 1997. 
 ЛИТЕРАТУРА: М. Лесковац, Антологија старије српске поезије , Н. Сад 1953; С. Матић, „Стих Николе Боројевића", ЗМСКЈ , 1966, 14/2; И. Веселинов, предговор, СД Николе Боројевића , Бг 1997; Н. Грдинић, „Поезија Николе Боројевића", у: Књижевно насљеђе Српске Крајине , Н. Сад 1997; Д. Иванић, Књижевност Српске Крајине , Бг 1998, 5; Д. Иванић: „Сабрана дјела Николе Боројевића", у: Врела у врлети , Зг 2009. 
 Душан Иванић 
   
 *Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)